U svakodnevnim razgovorima među ljudima, na osnovu pre svega medijskih izveštaja o stanju ekonomije, inflaciji i kamatama često se postavlja pitanje može li neka država da emituje novac bez pokrića i bez posledica.
Stiče se utisak da može, ali na duži rok ne može ni jedno ni drugo. Naime, kratkoročno sve može, ali na duže ne može niti bez pokrića, niti posledica.
Odgovor možemo potražiti kroz mnogobrojne pokušaje kroz istoriju da se troši više nego šta se zarađuje, da se štampa novac i da to na kraju niko ne plati.
Ne postoji „nova ekonomija“ koja bi negirala osnovne zakonitosti tržišta, barem ne dugoročno. Koliko god se trudili da prikažu ekonomiju kao neku apstraktnu, socijalnu, društvenu, psihološku ili bilo koju drugu kategoriju, ekonomija u osnovi ima egzaktne nauke kao što su matematika i statistika, a naravno tu je i logika.
Svaka emisija novca, u bilo kom obliku, ukoliko nema realno pokriće u stvaranju novih vrednosti, ide u pravcu inflacije, a to može prerasti u hiperinflaciju kakvu smo u nekadašnjoj nam državi najbolje osetili devedesetih godina prošlog veka.
Inflacija iziskuje velike kamatne stope, to često prerasta u hiperinflaciju koja završava ekonomskim krizama, krahovima, ratovima ili nekim sličnim katastrofama različitog imena.
Deficit ili suficit
U kriznim vremenima, kada su prihodi manji od rashoda, država se zadužuje po raznim osnovama, a kao rezultat imamo deficit u budžetu.
Ideja ulaska „u crveno“ je održavanje socijalnog mira, naknada štete pojedincima i privredi usled prirodnih katastrofa, investicija u infrastrukturu, kao i u druge projekte značajne za državu i društvo u celini, a koji će tek u budućnosti biti rentabilni, odnosno profitabilni.
Kada je situacija u privredi dobra, kada su prihodi veći od troškova, onda je budžet u plusu, i imamo suficit.
Budžet NSW za 2022/23.
Prošle sedmice, državni blagajnik Met Kin imao je veliki dan, kada je objavio svoj prvi budžet. Ovo je veoma značajno, jer je ujedno reč o poslednjem budžetu pre izbora u NSW naredne godine.
Analitičari i novinari su se trudili da utvrde ko su gubitnici, a ko dobitnici u novom budžetu.
Na prvi pogled se vidi samo da se država zadužila daleko više nego je to bilo predviđeno. Deficit Novog Južnog Velsa je „eksplodirao“ na 11,3 milijarde dolara, u odnosu na polugodišnju projekciju.
Ta projekcija je, da podsetimo, bila 3,6 milijardi dolara. Vlada Dominika Perotea nastoji da ostavi trag i na ekonomiju i na glasače devet meseci pre izbora.
Razlog takvog, enormnog zaduživanja, odnosno odlaska „u crveno“, kako se to popularno kaže, jesu posledice korone i svega što je uz nju išlo, ili i dalje ide, poput štete od prirodnih katastrofa.
Pre svega se misli na poplave koji su ove godine zahvatile mnoge delove NSW.
Jednom u generaciji
Blagajnik Met Kin opisao je „budžet za reformu jednom u generaciji za narod NSW“.
– Ulažemo u to da im pomognemo da ostvare svoje nade i snove za sutra. Kladimo se na našu decu, jer znamo da je ulaganje u njih i pružanje sjajnog obrazovanja ono što im omogućava osnovu za sjajan život. Ovo su investicije kojima ulažemo u porodice danas u cilju da one izgrade svetlije, jače i prosperitetnije sutra – objasnio je.
Dok vlada nastoji da napravi reformu u području nekretnina, kao i da uveća učešće žena u ekonomiji, državni blagajnik insistira da je „eksplozija“ u budžetskom deficitu u velikoj meri vođena troškovima zbog korone, zdravstvenim troškovima, štetama prouzrokovanim poplavama i odgovorima države na nesreće koje su nas zadesile ranije ove godine.
– Od polugodišnje prognoze, videli smo poplave koje se dešavaju jednom u generaciji. Znamo da prelazimo u drugu fazu pandemije i da je naš zdravstveni sistem pod ogromnim pritiskom, a takođe smo videli uticaj inflacije na finansijsku poziciju države. Predviđamo da će se inflacija smanjiti u budućnosti, ali sada treba da podržimo porodice što ovim budžetom i činimo – rekao je Kin.
Kada možemo očekivati suficit?
Predviđa se skroman povratak na budžetski suficit od 601 milion dolara u finansijskoj godini 2024/25, vođen velikim povećanjem prihoda od GST-a, tantijema za mineralne sirovine i drugih poreza.
Neto dug će porasti na 114,8 milijardi dolara u finansijskoj godini 2025/26, što je oko 14 odsto bruto državnog proizvoda.
Iako su najavljene mnoge ključne budžetske mere, Vlada NSW je otkrila vaučer od 150 dolara za svakog učenika osnovne i srednje škole koji pohađa školu u 2023.
Budžetska stavka od 193 miliona dolara bi pomogla roditeljima da plate cipele, torbe, udžbenike, kancelarijski materijal i školske uniforme.
U sutrašnjem broju pišemo o tome ko i pod kojim uslovima ne mora da plaća porez na prenos kod kupovina nekretnina u NSW.
