Zbog rastućih cena goriva, hrane i energije ljudi pažljivo prate svoju potrošnju i bore se da obezbede novac za stanarinu, dok su najteže pogođeni primaoci socijalne pomoći.
Udruživanje, odustajanje od teretane ili uzgajanje povrća, samo su neki od načina na koje Australijanci pokušavaju da uštede novac i pobede rastuću inflaciju.
Naredni meseci uopšte nisu obećavajući i može samo da dođe do novih poskupljenja.
Jedan od stanovnika Kanbere koji prima invalidsku penziju je rekao da su ga povećanja cena teško pogodila.
Svake nedelje izdvaja 50 do 60 dolara za namirnice, ali mu je sada korpa za 15 odsto manja nego pre šest meseci.
Ovakva situacija je primorala mnoge Ozije da prave liste i upoređuju cene osnovnih životnih namirnica u različitim radnjama kako bi pazarili povoljnije.
Mnogi otpisuju stvari ili odlaze u supermarkete u popodnevnim satima kada su određene namirnice snižene. Nakon 14.30 sati, moguće je naći sveže meso i povrće za 50 odsto jeftinije.
Mlađi su pristupili drugom načinu smanjivanju troškova. Odustali su od teretane, ne priju kafu u restoranima, ne plaćaju javni prevoz i trude se da svuda idu biciklom.
Podaci Australijskog biroa za statistiku (ABS) pokazuju da je inflacija porasla za 5,1 odsto u 12 meseci do marta ove godine, a očekuje se da će ažurirana cifra ove nedelje premašiti nekadašnju prognozu Koalicije o porastu od 4,25 odsto.
Kako bi se izborili s rastućim troškovima, 867.000 Australijanaca sada radi dva posla, više nego bilo kada pre 1994, od kada je Biro počeo da beleži podatke.
Kristin Okonel, portparol Centra za borbu protiv siromaštva, ocenila je da situacija stvara krizu siromaštva za pet miliona Australijanaca koji su na socijalnoj pomoći.
– Toliko smo slušali o istinskim teškoćama s kojima se suočavaju radnici na minimalcu. Ipak, vlada ignoriše katastrofu sa kojom se suočavaju ljudi na socijalnoj pomoći, uprkos tome što premijer kaže da razume siromaštvo – istakla je Okonel.
Ona je dodala da to više nije kriza troškova života, nego kriza siromaštva, jer osobe na socijalnoj pomoći plaćaju najvišu cenu.
Sa sličnim problemima suočeni su i građani u potrazi za poslom. Mnogi od njih beleže svaki trošak, tako da su primetili da nema namirnice koja nije poskupela, što ih je nagnalo da dvonedeljni budžet podignu za 50 dolara, ukupno 250.
Fiona Gatri iz Finansijskog savetovanja Australije je rekla da organizacije beleže porast broja ljudi koji se bore da plaćaju kiriju i povećavaju svoj dug kako pritisci troškova života rastu.
Prema njenim rečima, postoje tri glavne stvari koje ljudi mogu da učine kako bi bili sigurni da štede novac.
Prva je da se potraži najbolja ponuda, bilo da je reč o stambenom kreditu, računu za struju ili osiguranju.
Druga stvar je da se pronađu načini za uštedu i da se srežu troškovi, recimo da se odustane od pretplata koje nisu neophodne.
– I treća stvar, pobrinite se da dobijete sve beneficije na koje imate pravo. Postoje sjajne državne veb-stranice koje omogućavaju da unesete svoje podatke i oni će vam reći šta dobijete, tipa rabata ili popusta za penzionere – objasnila je Gatri.
Džoel Feren iz Udruženja dijetetičara Australije, skrenuo je pažnju ljudima na odabir zamrznutog ili konzerviranog povrća, kao odličnog načina da građani dobiju hranljive materije po nižoj ceni.
– Razlika u kvalitetu biće minimalna i neće uticati na zdravlje. Najgora stvar koju možete da uradite, jeste da ih jednostavno ne jedete – naglasio je Feren.
Zbog rastućih troškova života mnogi izbegavaju meso, idu u jeftinije supermarkete ili čak prvi put uzgajaju sopstveno povrće.
Izvršni direktor održivosti u Australijskoj mreži hrane, Nik Rouz, smatra da uzgoj hrane kod kuće, posebno začinskog bilja, može da uštedeti stotine dolara.
– Peršun se u supermarketu prodaje oko 200 dolara po kilogramu. Možete da uzgojite nekoliko kilograma kod kuće, tokom godine, od paketa semena peršuna za delić te cene, a održavanje je prilično jeftino – istakao je Rouz.
Uzgajanje povrća, kako je ocenio, najbolje je u društvenim baštama. To je dobar način da se nauči kako da se gaji sveža hrana, ali i da se ljudi povežu.
Cveta robna razmena
Lori Grin, osnivač Razmene useva Australije, organizacije gde grupe širom zemlje razmenjuju sveže proizvode, ističe da je interesovanje poraslo zajedno s troškovima života.
– Prošle nedelje je osnovana grupa Razmena useva Adelajd, koja je za to vreme dobila preko 300 članova. Sve u svemu, inicijativa ima publiku od oko 60.000 razmenjivača – naglasila je Grin.
