Cene namirnica u Australiji su na rekordnom nivou, isto kao pre deset godina kada je Peti kontinet takođe bio pogođen La Ninjom. Ako je suditi prema vremenskim prognozama, postoji šansa da će Australija i treću godinu zaredom biti pogođena ovom klimatskom pojavom koja izuzetno utiče na priobalni deo zemlje.
To bi značilo nastavak razornih vremenskih neprilika koje su ove godine pogodile australijske poljoprivredne regione na istočnoj obali, u vreme kada je pandemija kovida još uvek prisutna i kada se ne nazire kraj ratu u Ukrajini.
Stručnjaci ističu da je sve ovo uticalo na lance snabdevanja i dovelo do skoka cena hrane.
Naime, cene svežeg voća i povrća su već skočile kao rezultat poplava u Kvinslendu i Novom Južnom Velsu, a izgledi za treću La Ninju mogli bi da dovedu do još većih poremećaja na tradicionalno nestabilnom tržištu.
Istina, stručnjaci su podeljeni oko toga da li će se La Ninja nastaviti i koliko dugo.
Prema rečima Čelsi Džarvis, klimatskog naučnika sa Univerziteta u južnom Kvinslendu, ukoliko La Ninja traje do jula i avgusta, sva su očekivanja da će se nastaviti tokom proleća i leta.
Najnoviji martovski podaci o inflaciji Australijskog biroa za statistiku (ABS) pokazuju da su cene hrane otišla gore za 4,3 odsto u odnosu na pre godinu dana, pri čemu su najveći skok zabeležile cene svežeg povrća i mesa, od 6,7 odsto, odnosno 6,2 odsto.
Džon Rolf, profesor regionalnog ekonomskog razvoja na Univerzitetu Centralni Kvinslend, rekao je da je hrana u razvijenim zemljama postala relativno jeftinija u poslednjih 30 do 40 godina.
Kako je poljoprivreda postala efikasnija, a Australijanci bogatiji, cena hrane nije bila veliki problem, istakao je profesor.
– Međutim, do skoka cena je došlo u stvarima koje ljudi ne mogu da izbegnu i pošto je hrana jedna od njih, sada to primećuju – ocenio je profesor Rolf.
Trenutna opšta stopa inflacije od 5,1 odsto čini se malom u poređenju sa rekordno visokom stopom od više od 17odsto iz 70-tih. Međutim, razlika je u tome što je sada sve istovremeno poskupelo.
– Cene stanovanja i kirije su trenutno značajno otišle gore, u poređenju s nekadašnjim iz 1970-tih, tako da nema mnogo prostora u kućnim budžetima – istakao je profesor Rolf.
Prema podacima ABS-a, u proteklih 50 godina, cene hleba i proizvoda od žitarica porasle su oko deset puta, meso je 12 puta skuplje, a od 1989. godine povrće je poskupelo za 116 odsto.
Treba imati u vidu da je 1972. godine prosečna nedeljna zarada muškarca bila 91,80 dolara, dok je 2021. prosečna nedeljna zarada bila 1.305,80 dolara, što je generalno povećanje u skladu s povećanjem cene hrane.
Ali, u međuvremenu je došlo do drastičnog skoka cena kuća, što dodatno komplikuje situaciju u porodičnom budžetu.
Sem toga, analiza iz 2019. pokazuje da su troškovi osnovnih namirnica i usluga generalno rasli mnogo brže od cena drugih artikala i usluga, što je dovelo do pritiska na kućne budžete.
Viši analitičar Rabobanke Majkl Harvi je mišljenja da je splet faktora, uključujući visoke cene energije i nafte, uticalo na povećanje cene hrane.
– Imate pritisak na troškove i probleme sa troškovima u svim delovima lanca snabdevanja. Svi ovi događaji odjednom stvaraju neviđene poremećaje u sistemu ishrane – istakao je Harvi.
Izvršna direktorka Saveta za hranu i namirnice, Tanja Barden je naglasila da su između 2010. i 2020. troškovi proizvodnje hrane porasli za 50 odsto, dok su cene proizvoda otišle gore za svega 25 odsto.
– Profitabilnost industrije je zbog toga pala sa osam na pet milijardi dolara. To samo pokazuje da industrija više ne može da apsorbuje povećanje troškova – istakla je Barden.
Takođe, globalni troškovi isporuke su porasli tokom pandemije, od 500 do 700 odsto.
Viši maloprodajni analitičar iz MST Marki, Krejg Vulford je mišljenja da je veći deo pritiska na rast cena uglavnom rezultat pandemije.
Sa toliko faktora neizvesnosti, kao što su rat i pandemija koji se još uvek dešavaju, čini se da će se fluktuacija cena hrane nastaviti.
– Ostatak ove godine obeležiće visoke cene. Naime, drugi talas tek predstoji, s obzirom na ono što se dogodilo sa Rusijom i Ukrajinom – zaključio je Vulford.
Nedostatak radne snage
Uprkos višim cenama, uzgajivači povrća i voća ne ubiru zbog toga neke prednosti. Naime, problemi proizvođača se ogledaju u padu broja raspoložive radne snage za 25 odsto.
Pored toga, sa ratom u Ukrajini i trgovinskim embargom na snazi, cena dizela je na rekordno visokom nivou. Osim toga, Rusija je veliki globalni dobavljač đubriva, što će dodatno podići cene inputa proizvođača poljoprivrednih proizvoda.
Kako su cene inputa otišle gore za 30 do 40 odsto od prošle godine, i ukoliko se ne zaustave na nivou koji je ekonomski održiv za poljopirvredne proizvođače, lako se može desiti da mnogi prouzvođači ne opstanu u ovoj godini.
Šta je sve poskupelo?
Za poslednjih deset godina posebno su skočile cene sušenih i upakovanih proizvoda.
Šon Smit, generalni direktor Frugal Limited, kaže da je do značajnog povećanja cena došlo i kod dugotrajnih namirnica. Tako je na primer maslinovo ulje poskupelo između 30 i 50 odsto, dok je instant kafa poskupela za 47 odsto.
Prema njegovim rečima, izgleda da su cene nekih osnovnih namernica otišle trajno gore u vreme pandemije, kao što je slučaj sa cenom testenine koja je poskupela za 30 odsto.
