Stopa inflacije u Australiji skočila je na 5,1 odsto na godišnjem nivou, što je najgori rezultat još od 2000. i uvođenja poreza na robu i usluge (GST).
Kako je objavljeno u izveštaju Australijskog biroa za statistiku (ABS), do ovako visokog skoka indeksa potrošačkih cena došlo je ponajviše usled rasta cena benzina i većih troškova izgradnje nekretnina.
Na osnovu podataka za prvo tromesečje 2022. godine, porast inflacije samo u tom periodu iznosi 2,1 odsto, što je najveće kvartalno povećanje za poslednje 22 godine.
– Kontinuirani nedostatak građevinskog materijala i radne snage, povećani troškovi transporta i stalna velika potražnja doprineli su porastu cena novoizgrađenih stanova. Manja isplata bespovratnih sredstava u ovom kvartalu iz programa HomeBuilder savezne vlade i sličnih državnih programa stambene izgradnje takođe su doprineli porastu. I poskupljenje goriva je dostiglo rekordni nivo u trećem uzastopnom tromesečju, s porastom cena u sva tri prva meseca ove godine – objasnila je Mišel Markvard, šefica ABS-a za statistiku cena.
Na godišnjem nivou, cene novih nekretnina porasle su za 13,7 procenata, a gorivo za čak 35,1 odsto. S druge strane, osnovna inflacija – koja isključuje rast cena hrane, energije, alkoholnih pića i cigareta – skočila je za 1,4 odsto na 3,7 odsto na godišnjem nivou.
Sledi skok kamata
Ovaj rast bi mogao da natera Banku državnih rezervi (RBA) da već idućeg utorka poveća referentnu kamatnu stopu za gotovinu sa rekordno niskih 0,1 odsto na 0,25 ili 0,5 procenata. Razlog za to leži u činjenici da je osnovna inflacija po prvi put izašla iz okvira projektovane inflacije, koja prema RBA treba da iznosi između dva i tri odsto.
Kako će se očekivani rast kamatne stope odraziti na troškove života, ali i na ishod majskih izbora, tema je kojom se bave ekonomski i politički stručnjaci. Ono što je izvesno, rast referentne kamatne stope dovešće do skoka varijabilnih bankarskih kamata na stambene kredite, što bi moglo da dovede do povećanja mesečnih troškova na otplatu kredita od oko 100 dolara za domaćinstva koja imaju pozajmice u visini od 500.000 dolara.
Iz RBA su ranije rekli da žele da vide značajno povećanje plata pre nego što preduzmu mere za povećanje kamatne stope, ali da će takođe biti oprezni jer je u toku predizborna kampanja.
Međutim, inflacija raste u celom svetu i centralne banke u drugim ekonomski razvijenim zemljama već su u nekoliko navrata podizale vrednost ove stope, uključujući SAD, Veliku Britaniju, Kanadu i Novi Zeland. Samo u Australiji kamata i dalje iznosi rekordno niskih 0,1 odsto.
Kako kažu ekonomisti, neminovno je da će do promene doći u najkraćem roku i to verovatnije ovog utorka, nego početkom juna posle saveznih izbora.
– Jedini pravi argument za odlaganje promene kamatne stope su predsojeći savezni izbori. Poslednji slučaj rasta kamate uoči izbora desio se 2007. godine, a sada je još jedna prilika da RBA ponovo pokaže svoju nezavisnost tako što će učiniti isto i ovog maja – smatra glavni ekonomista firme „BetaShares“ Dejvid Basaneze.
Uticaj na ishod izbora
Kakav bi uticaj promena kamatne stope u maju mogla da ima na ishod izbora? Ako je suditi prema mišljenju ekonomiste Pitera Martina sa Australijskog nacionalnog univerziteta, to je jedan od četiri ekonomska faktora koji bi mogli da kreiraju mišljenje biračkog tela.
Ostala tri su troškovi života, odnosno inflacija koja je saopštena ove srede, kao i zvanični podaci o rastu plata i stopi nezaposlenosti. Dva poslednja indikatora biće objavljena tri, odnosno dva dana uoči izbora – 18. i 19. maja.
Martin smatra da će troškovi života ove godine igrati izuzetno važnu ulogu, što nije bio slučaj na izborima 2019. i 2016, kada se svega tri, odnosno četiri odsto glasača izjasnilo da su životni troškovi najvažnija stavka koja utiče na to kome će dati glas.
Sada je taj procenat čak 13 odsto, što znači da svaki osmi glasač u Australiji stavlja troškove života na vrh liste najvećih razloga za brigu. Ovo je karta na koju igra opozicija, jer laburisti važe za stranku koja ovo pitanje uvek uvrštava u vrh svoje agende.
Očekivani rast kamatne stope takođe će ići na vodenicu opozicije, a teško je verovati da bi podaci o rastu zarada mogli da odgovaraju aktuelnoj vlasti. Naime, tokom 2021. godine plate su porasle za skromnih 2,3 odsto i ne očekuje se da će podaci za prvo tromesečje ove godine biti bolji. Ako se zna da je inflacija skočila više nego dvostruko, rast cena ide daleko ispred povećanja plata.
Konačno, jedini ekonomski adut vladajuće koalicije mogla bi da bude stopa nezaposlenosti, koja je često igrala ključnu ulogu kod birača. Naime, ona trenutno iznosi 3,95 odsto, što je najmanje još od 1974. godine.
Očekuje se da će do objavljivanja narednih podataka, 19. maja, nezaposlenost u Australiji biti još niža, a Državni trezor očekuje da će iznositi 3,75 procenata.
Na osnovu ovih parametara je jasno da ćemo do 21. maja videti stopu nezaposlenosti kao fokus predizborne kampanje Koalicije, a rastuće troškove života kao adut Liberalne partije.
Meso najviše poskupelo
Poskupljenju potrošačke korpe za 2,8 posto u poslednja tri meseca najviše je doprineo rast cena namirnica. Goveđe meso je skuplje za 7,6 odsto, povrće za 6,6%, voda, sokovi i bezalkoholna pića za 5,6%, a voće za 4,9 procenata.
Ekonomisti iz ABS kažu da je ovaj udarac na kućne budžete donekle ublažio program vaučera za obroke u restoranima u Novom Južnom Velsu i Viktoriji. Ako se iz statistike isključe ovi vaučeri, cene hrane u martovskom kvartalu porasle su za četiri procenta.
Opozicija: Krivica premijera
Predstavnik opozicije za pitanja državnog trezora Džim Čalmers rekao je da krivica za rast troškova života ide na račun saveznog premijera.
– Pod Skotom Morisonom troškovi života vrtoglavo rastu, dok stvarne plate idu unazad. Povećanje kamatnih stopa koje će uslediti samo će dodatno pojačati bol – rekao je Čalmers.
