Za razliku od supermarketa, koji ovih dana muku muče da popune svoje police, izgleda da pijace nemaju tu vrstu problema.
Na pijacama je i dalje na raspolaganju veliki izbor svežeg voća, povrća i mesa, i uglavnom su izbegli krizu snabdevanja koja je zakačila velike lance samoposluga, tvrde firme koje rade na pijacama, kao i farmeri.
Naime, jedna četvrtina radne snage je zbog talasa omikron soja virusa korona morala da se izoluje, što je kod velikih lanaca kao što su Kols i Vulvorts dovela do ponovnog uvođenja ograničenja kupovine nekih proizvoda, nakon što su panične kupovine opustošile rafove.
Međutim, pijačne tezge ne pate od istih problema, jer kupuju direktno sa veleprodajnih pijaca, rekao je Sten Lajakos, izvršni direktor Viktorija Marketa u Melburnu.
– Način naručivanja robe je mnogo fleksibilniji od načina na koji posluju veliki multinacionalni lanci supermarketa. Oko 60 prodavaca voća i povrća i deset ribara svakodnevno kupuju većinu svojih zaliha na veletrgovinama u Melburnu – objasnio je Lajakos.
Prema njegovim rečima, prodavci na pijaci biraju zalihe, a ako određene robe nisu dostupne od određenih dobavljača, jednostavno se okreću ka drugima i kupuju od njih.
– Prodavci na pijacama nisu vezani brojnim ugovorima, koji im ne dozvoljavaju nabavku robe od drugih dobavljača – ističe direktor Viktorija Marketa.
Prodavci voća i povrća, prema njegovim rečima, obično kupuju dva ili tri dana, i samo par nedelja unapred. Dok supermarketi, generalno govoreći, imaju ugovore za hladnjače, gde smeštaju hranu tokom cele godine.
Pored toga, većina svežeg mesa koja se prodaje na pijaci, uglavnom kolju sami vlasnici mesara, i na taj način izbegavaju još jedno usko grlo u lancima supermarketa, a to su pogoni za preradu i pakovanje mesa.
Vlasnici tezgi su takođe, izbegli uska grla izazvana nedostatkom osoblja u sektoru distribucije, gde su neke kompanije prijavile da i do polovine njihovih radnika ne može da radi jer su zaraženo ili su bliski kontakti.
– Najveći broj njih vozi sopstvne kamione i ne zavise od transportnih kompanija – naglasio je Lajakos.
Predsednik farmera Novog Južnog Velsa, Džejms Džekson, koji je ujedno farmer i gaji ovce i goveda, rekao je da pijace sveže hrane imaju snažniju vrstu lanca snabdevanja. On je istakao da farmeri proizvode dosta hrane uprkos nedostatku osoblja u branju i pakovanju.
– Postoje pojedinačni lanci snabdevanja koji su pogođeni, ali mnogi od nas još uvek rade, tako da su tržišta i dalje puna proizvoda – kazao je Džekson.
Prema njegovim rečima, supermarketi otkazuju ugovore s proizvođačima mesa, zbog klauzula više sile koje im omogućavaju da se povuku kada se dese nepredviđene okolnosti. Naime, kako su klanice zatvorene zbog nedostatka radne snage, nemoguće je od njih nabaviti sveže meso.
Džekson je istakao da postoje određeni problemi sa potencijalnim snabdevanjem belim i crvenim mesom, jer u tim industrijama u suštini ima mnogo ljudi koji su bolesni, i mnogi čekaju na brze antigenske testove koji su deficitarni.
Kako je istakao Džekson, delimični raspad lanca snabdevanja, od farmi do polica Kolsa i Vulvortsa, pokrenuo je pitanje da li su Savezna vlada i Australijska komisija za konkurenciju i potrošače (ACCC) dozvolili da ove trgovine postanu suviše velike i značajne za stanovništvo.
– Mora da se postavi pitanje da li je ACCC, dozvoljavaju i ogromnu dominaciju ova dva supermarketa, na šta ukazujemo već nekoliko godina, postupila pravilno i da li je to stvorilo druge probleme, kao one koji se odnose na bezbednost hrane? Mislim da to nisu pravilno razmotrili – istakao je Džekson.
Prema njegovim rečima, to je dovelo do „nereda“ i „ležernog pristupa politici konkurencije“, koji su ACCC i Vlada zauzele, a sami zakoni o politici konkurencije su na neki način tome doprineli.
Piletina žrtva Omikrona
Osnova australijske ishrane je najnovija žrtva omikron krize, pošto je nedostatak osoblja pogodio najvećeg proizvođača i dobavljača piletine u Australiji, a police u mnogim prodavnicama su se ispraznile.
Naime, prodaja piletine kompanije Ingams iz Kvinslenda značajno je smanjena, tako da su neki proizvodi nedostupni i kod jednog od njegovih velikih kupaca, lanca brze hrane KFC. Smanjenje prodaje je ujedno dovelo i do pada vrednosti akcija kompanije Ingams za više od šest odsto.
Najjeftinije meso na tržištu
Prosečan Ozi pojede skoro 47 kilograma piletine svake godine, što ovo meso čini najpopularnijim u zemlji. Piletina je i najjeftinije meso na tržištu, u proseku oko 5,43 dolara po kilogramu, i za 50 odsto je jeftinije od svinjetine, jagnjetine i govedine.
