Nestašica raznih proizvoda na rafovima samoposluga nije najveći problem sa kojim se suočava Novi Južni Vels. Usled nekontrolisanog širenja omikron soja virusa, država delimično ulazi u stanje lokdauna, iako takve mere nisu propisane od nadležnih u javnom zdravstvu.
Naime, sve više biznisa se prinudno zatvara, jer zbog sve većeg broja zaraženih, kao i onih koji su bliski kontakti, razne prodavnice i ugostiteljski objekti ostaju bez neophodnog broja radnika za normalno funkcionisanje.
Podaci o potrošnji koje je prošle nedelje analizirala ANZ banka pokazali su da je ekonomska aktivnost u Novom Južnom Velsu pala na niži nivo nego u bilo kom drugom periodu tokom pandemije. Čak i u vreme striktnih mera zaključavanja!
– Trenutno se suočavamo s ekonomskom situacijom koja je gora nego da smo imali stvarnu blokadu – kaže ekonomista Džim Stanford, direktor Centra za budućnost rada.
Ovaj centar je deo Australijskog instituta, nezavisnog „think-tank“-a koji se finansira od donacija.
S obzirom na to da se očekuje da će broj slučajeva zaraze omikronom dostići vrhunac sredinom januara, analitičari iz Stanfordovog tima predviđaju da bi do trećine radnika u Novom Južnom Velsu moglo biti u izolaciji u narednim nedeljama. Takva situacija već uzima maha i utiče na različite industrije širom države.
Ipak, u epicentru krize je zdravstveni sistem Novog Južnog Velsa. Medicinsko osoblje se sve češće žali na nesavladiv obim posla usled sve većeg broja hospitalizacija od kovida. U utorak je preko 2.200 ljudi s virusom bilo u bolnici, uključujući 170 na intenzivnoj nezi.
Više od 4.000 zdravstvenih radnika u Novom Južnom Velsu trenutno je van stroja – deo njih je otpušten ili suspendovan zbog odbijanja vakcinacije, a sve veći broj je zaražen ili u izolaciji. Takvo stanje dovelo je do kritičnog nedostatka osoblja u najvećim bolnicama u Sidneju, pa se neki neke pacijenti premeštaju u privatne bolnice.
Kako bi ublažila kritičnu situaciju, državna vlada je nedavno izmenila pravila izolacije za asimptomatične zdravstvene radnike koji se smatraju za bliske kontakte i njima je dozvoljeno da dolaze na posao. Takođe, manjak zaposlenih odrazio se na program vakcinacije, a izborne operacije su obustavljene barem do sredine februara.
Međutim, premijer Novog Južnog Velsa Dominik Perote i dalje ostaje pri svojoj ranijoj oceni da je zdravstveni sistem ove države u rangu „najboljih na svetu“ i da je u „veoma snažnoj poziciji“ da se izbori s krizom.
S druge strane, predsednica ogranka Australijskog medicinskog udruženja (AMA) za Novi Južni Vels Danijela Mekmalen pozvala je premijera da „prizna sveobuhvatnu krizu“ s kojom se zdravstveni sistem suočava.
– Iz dana u dan vidimo sve veću frustraciju naših članova koji javljaju da sve veći broj slučajeva kovida zahteva daleko više logistike i utiče na kašnjenje u pružanju usluga. Neke klinike ne znaju za kada mogu da odlože termin za neku intervenciju jer nemaju dovoljno osoblja. Naši lekari, medicinske sestre i recepcionari takođe dobijaju kovid i moraju da ostanu kod kuće jer su bolesni – rekla je dr Mekmalen.
Pored zdravstva, velike posledice trpe i trgovine, pošto zbog problema u proizvodnji i transportu robe mnogih proizvoda nema u prodaji.
Ekonomista Džim Stanford kaže da vlada ne bi smela da forsira povratak radnika na posao, već da se mora pristupiti strpljivo i dozvoliti da se radna snaga oporavi.
– Biće nam potrebne hitne mere za povećanje radnog vremena za zdrave ljude koji mogu bezbedno da se vrate na posao. Moramo da ih podržimo, nagradimo i platimo za ovo što će raditi tokom narednih nekoliko teških nedelja. Kada virus ovako pusti da prođe kroz zajednicu i zarazi se ovoliko ljudi, nema lakog rešenja za izlaz iz te situacije – istakao je dr Stanford.
Deca moraju u školu
Dok je Kvinslend zbog epidemije već odložio početak nove školske godine, Vlada Novog Južnog Velsa čvrsto stoji pri stavu da se đaci vraćaju u klupe 28. januara.
– Nema pregovaranja oko toga da se deca prvog dana nove školske godine vraćaju u bezbedno školsko okruženje, kako za nastavnike, tako za roditelje i učenike. Potrebno je da se deca vrate u učionice – rekao je Perote.
Premijer strategiju bezbednog povratka u škole zasniva na najavljenoj kupovino 50 miliona brzih antigenskih testova, za koje kaže da će biti „ključni deo“ vraćanja u škole. Na manje od tri nedelje uoči početka školske godine, nastavnici su takođe izrazili zabrinutost zbog informacija da nije dostupan dovoljan broj doza vakcina za decu, što bi moglo da utiče na celu situaciju.
Od ponedeljka deca uzrasta od pet do 11 godina imaju pravo na vakcinaciju protiv kovida.
Pogođen i gradski prevoz
Vozni red gradskog prevoza u Sidneju žestoko je pogođen epidemijom. Broj polazaka vozova, autobusa i ferija smanjen je poslednjih nedelja jer je skoro 1.000 transportnih radnika u izolaciji zbog zaraze.
Od ponedeljka javni prevoz širom Novog Južnog Velsa radi po redu vožnje za vikend što će ostati na snazi u doglednoj budućnosti. Glavni operativni direktor Transporta NSW Hauard Kolins izjavio je da se i broj putnika drastično smanjio – za čak 70 odsto u odnosu na period pre pandemije.
