Australijski sindikati osudili su međudržavni sporazum o slobodnoj trgovini s Velikom Britanijom, koji je nedavno potpisala Savezna vlada.
Kako ocenjuju unije sindikata, sporazum je „antiradnički“, jer kompanije mogu da za neke pozicije traže radnike u inostranstvu bez obaveze da radno mesto oglase za lokalnu radnu snagu.
Australija i Ujedinjeno Kraljevstvo su se složili da dozvole građanima starosti od 18 do 35 godina iz jedne zemlje, da mogu da ostanu u drugoj zemlji do tri godine na osnovu viza za radni odmor (working holiday), i u okviru programa „mobilnosti omladine“, bez obaveze da obavljaju određene vrste posla tokom svog boravka.
Tim putnicima će tada biti dozvoljeno da apliciraju i za druge vize, dok su još u zemlji, što će utabati put za duži ostanak.
Pored tog dogovora, Morisonova vlada je obećala da će ponuditi do 1.000 viza građanima Velike Britanije u prvoj godini, na ime pilot programa „razmene veština za inovacije i ranu karijeru“, da bi se taj broj viza u drugoj godini povećao na 2.000. Vize će biti dostupne i građanima Velike Britanije starosti između 21 i 45 godina, koje njihov poslodavac pošalje u Australiju na „zaposlenje, premeštaj ili transfer unutar kompanije“ na rok do godinu dana.
Vize će takođe biti dostupne Britancima bez starosnih ograničenja, za „visoko kvalifikovane i iskusne radnike“ koji su dokazali doprinos u oblastima kao što su istraživanje i razvoj, obnovljiva energija, veštačka inteligencija i medicinska tehnologija.
Australija je takođe, pozvala Veliku Britaniju da pristupi novoj australijskoj poljoprivrednoj vizi.
Instalateri i serviseri mašina će takođe moći da uđu u Australiju do tri meseca, dok rukovodioci i poslovni ljudi s „naprednim trgovinskim, tehničkim ili profesionalnim veštinama i iskustvom“ mogu da borave četiri godine.
U sporazumu se kaže da nijednoj zemlji nije dozvoljeno da „zahteva testove ekonomskih potreba, uključujući testove tržišta rada, ili druge procedure sličnog efekta, kao uslov za privremeni ulazak“.
Ova pravila važe za obe zemlje, što znači da preduzeća nisu u obavezi da oglašavaju poziciju lokalnim radnicima pre nego što zaposle radnike migrante.
Kompletan tekst sporazuma je objavljen šest meseci pošto su Skot Morison i Boris Džonson u junu postigli načelan sporazum.
Jedno od najosetljivijih pitanja za britansku stranu bilo je nastojanje Australije da dobije mnogo veći pristup britanskom tržištu za australijske poljoprivredne izvoznike.
Den Tian, australijski ministar trgovine, rekao je da će australijski izvoznici imati koristi od momentalnog ukidanja carina na preko 99 odsto australijske izvozne robe u Veliku Britaniju, u vrednosti od oko 9,2 milijarde dolara, kada sporazum stupi na snagu.
Prema njegovim rečima, ovo je najobuhvatniji i najambiciozniji sporazum o slobodnoj trgovini koji je Australija zaključila, osim sporazuma s Novim Zelandom.
Ministar se nada da će sporazum stupiti na snagu sledeće godine.
Međutim, Velika Britanija neće odmah ukinuti carine na australijsku govedinu i jagnjetinu. Umesto toga, taj izvoz će biti bescarinski samo ispod utvrđenih kvota u prvih deset godina.
Sličan aranžman, za postepeno uvođenje, važi za australijske mlekare (pet godina) i šećer (osam godina). Carine na izvoz australijske pšenice i ječma u Velikoj Britaniji ukinuće se tokom četiri godine.
U međuvremenu, Velika Britanija će ponuditi australijskim izvoznicima pšenice bescarinsku kvotu od 80.000 tona godišnje, a izvoznicima ječma bescarinsku kvotu od 7.000 tona godišnje.
Velika Britanija je, inače, osmi najveći trgovinski partner Australije, s vrednošću trgovine u 2018. od blizu 27 milijardi dolara.
Dobra vest za vinarije
Australijski sektor proizvodnje vina, teško pogođen visokim carinama koje je uvela Kina, imaće velike koristi od momentalnog ukidanja dažbina od strane Ujedinjenog Kraljevstva.
Australijska vlada procenjuje da će ukidanje carina na vino uštedeti tom sektoru oko 43 miliona dolara godišnje.
Kvote za izvoz mesa
Bescarinska kvota za uvoz australijske govedine u Veliku Britaniju počeće sa 35.000 tona u prvoj godini, a proširiće se na 110.000 tona do desete godine. Godišnja kvota ovčijeg mesa povećaće se sa 25.000 tona na 75.000 tona u istom periodu.
