Kontroverzni zakon prošao je oba doma Parlamenta, čime je Viktorija postala prva država u Australiji s ovakvim propisima.
Posle Donje doma, predlog Zakona o javnom zdravlju i dobrobiti (upravljanje pandemijom) usvojio je i Gornji dom Parlamenta sa 20 glasova “za“ i 18 “protiv“. Predlog je usvojen poslednjeg dana zasedanja u ovoj godini, nakon maratonske 25-časovne debate.
Premijer Danijel Endrjus je ovog puta imao podršku sledećih poslanika manjinskih stranaka: Roda Bartona iz Partije za prevozna pitanja, Endi Medik iz Partije za pravdu životinja, Fione Paten iz Partije razuma i liderke Zelenih, Samante Ratnam, koji su glasali za vladin predlog kovid zakona.
Prema novom zakonu, predviđeno je da premijer i ministar zdravlja, a ne kao do sada glavni zdravstveni službenik, imaju moć da proglase pandemiju i sprovode ograničenja tokom zdravstvene krize od 16. decembra, kada ističe vanredno stanje Viktorije.
Kako bi predlog zakona prošao Gornji dom, i da bi poslanik Barton pristao da glasa za njega, vlada je morala da prihvati šest amandmana.
Prvi amandman predviđa osnovanje novog zajedničkog komiteta, Odbor za odgovornost i nadzor pandemijske deklaracije (PDAOC), kojim bi predsedavao poslanik iz nevladinog sektora.
Zdravstveni nalozi, po drugom amandmanu, mogu da budu odbijeni po savetu PDAOC-a, ako ih podrži većina na zajedničkoj sednici oba doma.
Treći amandman predviđa da zakonodavstvo specifično za pandemiju bi trebalo da bude nezavisno pregledano od strane zdravstvenih i pravnih stručnjaka, u roku od 18 meseci od stupanja na snagu, a izveštavanje će da usledi nakon dve godine. Prema prethodnim odredbama nije bilo mogućnosti revizije zakona.
Naredni amandman kaže da žalbeno veće za meru zatvaranja donosi obavezujuće odluke u roku od 72 sata od žalbenog zahteva, pošto dobije savet od glavnog zdravstvenog službenika.
Peti usvojeni amandman dodao je mogućnost da pritužbe na naloge o meri zatvaranja može istražiti i ombudsman. Parlament ili komitet takođe, mogu uputiti pitanja ombudsmanu.
Prema poslednjem amandmanu teški prekršaji su uklonjeni iz predloga zakona. Kršenje zakona više ne predviđa zatvorsku kaznu, ali kazne za nepoštovanje i dalje mogu dovesti do sankcije od 10.904 dolara.
Međutim, i dalje ostaju dva problema sa Endrjusovim predlogom zakona, ističu kritičari, među kojima su i pripadnici najbogatijih porodica u Melburnu.
– Kad god kreirate zakon koji pripada prostoru iza “gvozdene zavese“ i unesete izmene, on počinje da izgleda razumnije, ali i dalje ne pripada demokratiji – rekao je predsednik Katapult sportsa, Adar Šifmen.
Neki kritičari, uključujući Pravni institut Viktorije i ovdašnjeg ombudsmana, Deboru Glas, odustali su od protivljenja.
– I dalje sam zabrinut zbog sadašnjeg stanja zakona, jer ne odgovara dobro utvrđenim principima vestminsterske demokratije i pravilnom primenom vladavine prava – naglasio je pravnik Pol Hejz iz Advokatske komore Viktorije.
Prema njegovim rečima, pozitivna je promena to što sada postoji put za preispitivanje odluke o meri zatvaranja. Međutim, postavio je pitanje zašto tu žalbu treba da sasluša advokat kojeg imenuje vlada, a ne sudija.
Ujedno je naglasio da odredba za zajedničku sednicu za reviziju zdravstvenih naloga “nije pravi alat“ s obzirom da je osmišljena da razbije zakonodavne zastoje.
To je prema njegovim rečima, mnogo manje moćan zaštitni mehanizam, jer Endrjusova vlada kontroliše najmanje 72 od 128 mesta, što je više od 65 potrebnih glasova za donošenje bilo kakve odluke. Ovo je zaštitnu meru, kako je istakao Hejz učinilo samo pukom formalnošću.
– Odredba o zajedničkoj sednici na kraju podriva demokratski proces kroz koji se odvija politička debata – naglasio je Hejz.
