Prema najnovijem izveštaju Tehnološkog univerziteta u Sidneju, najbliži bezbednosni saveznici Australije, predvođeni SAD, imali su najviše koristi od zaoštravanja odnosa između Australije i Kine.
Više od 18 meseci je prošlo otkako je Kina započela trgovinski rat protiv Australije usled niza nesuglasica između dve zemlje, a upravo najbliži partneri Australije su iz tih sukoba su profitirali.
Naime, Institut za australijsko-kineske odnose pri Tehnološkom univerzitetu u Sidneju objavio je da je vrednost 12 australijskih izvoznih proizvoda pogođenih sankcijama na kineskom tržištu, pala za 17,3 milijarde dolara u prvih devet meseci ove godine, u poređenju sa istim periodom 2019.
S druge strane, tokom istog perioda, vrednost američkog izvoza istih roba porasla je za 6,3 milijarde dolara, dok je vrednost izvoza tih roba iz Kanade skočila za 1,5 milijardi dolara, a iz Novog Zelanda za milijardu dolara.
Direktor Instituta, dr Džejms Lorensen, rekao je da podaci pokazuju da težnja Australije za bližim bezbednosnim vezama sa SAD i drugim zapadnim demokratijama nije sprečila njene saveznike da iskoriste australijske trgovinske teškoće.
– Ponekad nas veoma uzbude komentatori sa sedištem u SAD, pa čak i visoki Bajdenovi zvaničnici, govoreći: ‘Stajaćemo rame uz rame s Australijom. Međutim, kada se zadubite u trgovinske podatke, Sjedinjene Države su zemlja koja je zauzela najveći deo nekadašnje australijske prodaje Kini, mnogo više nego bilo koja druga zemlja. Dakle, strateški prijatelji mogu da budu žestoki komercijalni rivali i upravo to ovde vidimo – istakao je dr Lorensen.
Od maja 2020. godine, australijski izvoznici su pogođeni serijom štetnih trgovinskih odluka Pekinga, zbog pritužbi koje su uključivale i stavljanje Australije na stranu američke anti-kineske kampanje.
Među industrijama koje su najviše pogođene ovim merama su: ugalj, ječam, goveđe meso, drvena građa, jastozi i vino.
Univerzitet je utvrdio da je u nekim slučajevima vrednost izvoza ovih roba pala na nulu, a u većini slučajeva izvoz je drastično smanjen.
Prema njegovom mišljenju, akcije SAD i drugih australijskih saveznika su razumljive i u nacionalnim interesima tih zemalja. Ali, Australija bi morala, kako je naglasio dr Lorensen, da se suoči s cenom sopstvenih postupaka, koja je prema njegovom mišljenju sakrivena rekordnom vrednošću rude gvožđa, najvećeg izvoznog artikla Australije u Kinu.
Pored toga, dr Lorensen je upozorio da je analiza univerziteta pokazala da uprkos sve popularnijem uverenju da se zapadne ekonomije odvajaju od bloka koji predvodi Kina, brojke govore drugačije.
– Ne sugerišem da treba da odstupimo zato što nam Peking preti. Ali, ono što predlažem je da treba da budemo vrlo jasni o tome koliki su troškovi i ko snosi te troškove, a to su Australija i australijski proizvođači.
Zanimljivo je da je direktor istraživanja Američko-azijskog centra u Pertu, dr Džefri Vilson rekao da je svako povećanje prodaje SAD i drugih saveznika na kineskom tržištu – slučajno, a ne koordinisano. On je dodao da kompanije trguju jedna s drugom, a ne sa vladama.
Prema njegovim rečima, od uvođenja kineskih trgovinskih sankcija protiv Australije, desila se velika promena u tome ko sa kim trguje. Dr Vilson je primetio da su zemlje koje se ne smatraju saveznicima Australije, kao što je Rusija, takođe imale koristi od trgovinskog spora povećanjem prodaje robe, kao što je ugalj.
Prema njegovom mišljenju, mnogo veći problem u ovom slučaju je to što Kina odbija da igra po pravilima globalne trgovine.
– Nije uloga vlade da kaže kompanijama kome treba da prodaju robu, ali je uloga vlade da sprovodi globalna pravila, i veliki deo diskusije između Australije i SAD je na toj osnovi. Australija ni u jednom trenutku ne traži od SAD da prestanu da prodaju robu drugim zemljama, naš zahtev je da radimo zajedno kako bismo osigurali da Kina poštuje niz međunarodnih pravila na koje se obavezala, a koja tokom poslednjih 18 meseci nije primenila u trgovini s Australijom – naglasio je dr Vilson.
Ozi ječam hrana za životinje
Zapadna Australija ove godine očekuje rekordan rod ječma od 5,3 miliona tona. Sve do prošle godine, veliki deo useva je bio namenjen za najunosnije tržište ječma na svetu – Kinu.
Pošto je Peking uveo tarife na australijski ječam, ova žitarica ide na najjeftinija tržišta ječma na svetu, a to je saudijsko tržište hrane za životinje. Disparitet u ceni je oko 140 dolara po toni.
Kina bez vina
Izvoz vina iz Australije u Kinu pao je sa 121 milion litara na samo deset miliona litara! U poslednjih 12 meseci trgovina vina je pala na svega 82 miliona dolara zbog carina koje je uvela kineska vlada, a koje iznose između 116,2 i 218,4 odsto. Podsećanja radi, na vrhuncu je izvoz vina u Kinu dostizao čak 1,26 milijardi dolara!
Izvoz na nova tržišta ili tržišta u razvoju porastao je za svega deset odsto u ukupnoj vrednosti od 1,99 milijardi dolara, dok je smanjen za šest odsto u obimu, na 610 miliona litara. Velika Britanija je sada najveće tržište Australije za izvoz vina – i po obimu i po vrednosti.
