Premijer Australije Skot Morison najavio je da će vlada ove nedelje predstaviti Parlamentu zakon koji će naterati društvene mreže da otkriju identitet anonimnih naloga za trolovanje, i ponuditi način da se ti korisnici tuže za klevetu.
Prema nekim ocenama, ovo bi mogao da bude jedan od najstrožih zakona protiv trolova na svetu, međutim stručnjaci su dalje mišljenja da njegov fokus na klevetu neće pomoći u suzbijanju stope maltretiranja na internetu i širenja sajber mržnje.
– Svet na internetu ne bi trebalo da bude Divlji zapad gde botovi, fanatici, trolovi i drugi, anonimno kruže okolo i mogu da nanose štetu ljudima, da ih povređuju i maltretiraju na bilo koji način – rekao je premijer Morison.
On je dodao da takve stvari ne mogu da se dese u stvarnom svetu, te da zato nema razloga da se to dešava u digitalnom.
Kako izveštavaju mediji, najava je usledila nakon septembarske presude Vrhovnog suda Australije kojom je utvrđeno da izdavači mogu da se smatraju odgovornim za komentare koje pratioci postavljaju na njihovim mrežama i internet forumima.
Prema zakonu, digitalne platforme kao što su Tviter ili Fejsbuk, smatraće se izdavačima, što ih čini odgovornim za kontrolu i izbacivanje klevetničkog i pogrdnog materijala na njihovim platformama.
Morison je rekao da će kompanije takođe, morati da uklone „digitalni štit“ koji trenutno pružaju anonimnim trolovima na mreži, kao i da dostave njihove korisničke podatke državnim organima.
Naime, prema novom zakonu, društvene mreže bi bile u obavezi da prikupe podatke sadašnjih i budućih klijenata, a bile bi u obavezi i da dozvole sudovima da pristupe identitetu korisnika kako bi pokrenuli slučajeve klevete.
Za sada je nejasno koji će lični podaci biti prikupljeni, ali postoje indicije da bi to uključivalo broj telefona, adresu elektronske pošte i ime korisnika naloga.
Molrison je dodao da će vlada potražiti probne slučajeve, kako bi ojačala primenu zakona, i da će podržati ljude kojima je učinjena nepravda, ukoliko nemaju dovoljno sredstava da sami pokreću sudski spor.
– Podržaćemo ih i na sudovima i u parlamentu, jer želim da osiguram da su naša deca bezbedna na internetu – rekao je Morison.
Osim toga, premijer je istakao da se u Australiji ceni sloboda govora, ali sloboda govora znači i preuzimanje odgovornosti za ono što se kaže, a mnogi botovi i trolovi se kriju iza lažnih profila.
Morison je rekao da u cilju zaštite građana, posebno žena i dece, koji su najčešće žrtve onlajn uznemiravanja, kompanije moraju da imaju procese za brzo i efikasno uklanjanje klevetničkog sadržaja.
– Ne bi trebalo da budete u mogućnosti da koristite plašt anonimnosti na internetu, kako biste širili svoje podle, klevetničke komentare – bio je komentar državne tužiteljke Mikaelije Keš.
Ujedno će se predlog zakona suočiti s odlukom Višeg suda u slučaju Fajerfoks medija, koji smatra da su sve onlajn stranice odgovorne za komentare koje je dala treća strana ispod njihovih objava na društvenim mrežama, a koje se smatraju uvredljivim ili klevetničkim.
Međutim, lider laburista Entoni Albaneze je kritikovao vladine prioritete u borbi protiv dezinformacija na internetu u novom zakonu i rekao je da „ukoliko premijer želi da se obračuna sa dezinformacijama na društvenim mrežama, trebalo bi da počne od ljudi u svojoj vladi“.
Nemački model
Stručnjak za sajber mržnju i autor knjige „Lov na trolove“, Džindžer Gormen rekla je da zakon neće učiniti dovoljno u borbi protiv zloupotrebe društvenih mreža.
– Mislim da je ovo premalo i prekasno, jer toliko je stvarne štete već učinjeno, a ovaj zakon ne ide dovoljno daleko. Vlada mora zakonski da propiše obaveznu dužnost internet platformi da zaštiti javnost na mrežama. Međutim, društvene mreže neprestano objavljuju nečuven sadržaj i nimalo nisu odgovorne za to – istakla je Gormen.
Ona je dodala primer Nemačke, gde platforme mogu da budu kažnjene do 50 miliona evra ako ne izbrišu postove koji sadrže rasistički, klevetnički ili drugi nezakonit govor u roku od 24 sata. Ovo prema njenim rečima pokazuje da vlade mogu da preduzmu ozbiljne mere.
Zlostavljana trećina korisnika
Istraživanje organizacije Amnesti Internešnal o zlostavljanju na internetu iz 2018. pokazalo je da je 30 odsto ispitanika iskusilo uznemiravanje na internetu, a skoro polovina onih koji su odgovorili potvrdno bili su u dobi od 18 do 24 godine.
Osim toga, 37 odsto žena koje su iskusile zlostavljanje ili uznemiravanje na internetu, reklo je da su ih najmanje jednom incidenti naveli da strahuju za svoju fizičku bezbednost.
