Odlični nastupi plesnih grupa iz raznih etničkih zajednica učinili su da prvi Internacionalni festival folklora u organizaciji Ansambla Dukat iz Perta bude najlepši mogući praznik za oči i dušu.
Takođe, besprekorno pripremljen program i izuzetna posećenost doprineli su da ovaj događaj bude uistinu nezaboravan za sve koji su se te večeri našli u Srpskom centru u Madingtonu.
Najveće zasluge za veliki uspeh pripadaju svakako Miri Podraščanin, umetničkoj direktorki i osnivaču “Dukata“, za koju je festival bio kruna dugogodišnje profesionalne posvećenosti folkloru i podučavanju generacija igrača svih uzrasta.
Kako ste došli na ideju da organizujete ovaj festival?
– Oduvek sam želela da i druge nacije igraju sa nama i zaista mi se dopada da gledam kako drugi igraju. Sviđaju mi se i narodne nošnje i igre različitih naroda i sve to je zaokružilo osnovni razlog da organizujem festival.
Okupili ste grupe iz više etničkih zajednica, koliko ih je bilo?
– Ove godine ih je bilo šest, imali smo goste iz ruske, indijske, španske, kineske, bugarske i makedonske zajednice. Za sledeću godinu planiram da bude 13 grupa iz različitih naroda. Planiram da učestvuju predstavnici Grka, koji ove godine nisu uspeli da dođu, zatim Poljske, Irske, pa dve grupe koje igraju plesove iz Pandžaba, kao i predstavnici Ruande. Učestvujući na različitim festivalima kontaktiram s grupama čije mi se igre dopadaju i ko ih dobro izvodi, pa sam poželela da se predstave i na našem festivalu.
Da li ste sami organizovali festival?
– Samo koleginica koja mi inače pomaže oko rada folklorne grupe “Dukat“ i ja smo organizovale, a imale smo pomoć roditelja koji su se dobrovoljno prijavili. Nakon održanog festivala svi su mi prilazili i čestitali na odličnoj organizaciji. Počeli smo na vreme, grupe su nastupale jedna za drugom, jedna internacionalna, zatim dve srpske i tako naizmenično. Program je trajao od šest popodne do devet uveče. I večera je bila odlična. Grupe koje su nastupile zahvaljivale su se na gostoprimstvu. Posle festivala sam već dobila predloge i ponude za pomoć, tako da verujem da će sledeće godine sve biti još i bolje.
Da li su Srbi do sada u Pertu organizovali festival međunarodnog karaktera?
– Ne, ovo je prvi. Ponekad se u srpskim centrima organizuju zabave na koje se pozovu predstavnici folklora jedne ili dve države. Ali, da se ovaj broj predstavnika iz različitih zemalja okupi do sada se nije desilo. Mislim da je zajedno sa igračima i gostima bilo 450 ljudi. Atmosfera na samom festivalu je bila tako dobra, da su nakon zvaničnog dela, a zahvaljujući odličnom di-džeju koji je puštao muziku za igru svih naroda koji su nastupali, svi zajedno igrali. Mnogi su mi rekli da skoro nije bila ovako dobra atmosfera na jednom festivalu.
Da li vam je neki festival na kom ste učestvovali poslužio kao uzor?
– Da, indijski Divali. Taj festival je na otvorenom, u parku, i traje dva dana. Poseta je izuzetna. Srpski festival u Sidneju je sličan, kada je reč o veličini i poseti, broju folklornih grupa, s tim što tamo nastupaju samo naše grupe,a Divali je multikulturalan. Kad je reč o kvalitetu igara, različito je. Lepo je videti igre drugih naroda, ali ja uživam i u našim, srpskim igrama.
Da li u Pertu ima dosta multikulturalnih festivala?
– Zaista ih ima mnogo. Na primer, u subotu je bio naš Internacionalni festival, a već sutradan smo mi išli na drugi festival. Upravo ovakvi festivali su prilika da se ljudi sretnu, da se deca druže i da se upoznaju sa drugim narodima i njihovim igrama i nošnjama.
Kakvi su planovi “Dukata“?
– Znam šta znači za decu kad otputuju i kada se druže. I želja mi je zaista da ih vodim po Australiji na različita mesta. Međutim, malo nam je korona pokvarila planove, a želja nam je da dođemo i u Melburn, i Sindej, Adelajd i u Kanberu. A jednoga dana nadam se da ću “Dukat“ odvesti za Srbiju. Volela bih da nastupamo i Banja Luci, i verujem da ćemo u tome uspeti – zaključuje Mira Podraščanin.
Veliki napredak za tri meseca
Koliko je teško naučiti decu da igraju folklor?
– Bilo je dana kada sam se pitala da li će nekad doći neko izuzetno talentovano dete da ga učim da igra. Ali, sad kad vidim kako su neka deca napredovala, srce mi je puno. Neka od njih su igrala u drugim klubovima po tri i više godina, a neka su mi dolazila, a da nisu znala ni trokorak, niti su imala dobro držanje. U “Dukatu“ su za tri meseca naučili toliko da ih je nemoguće prepoznati. Zato sam se i odvojila od drugih grupa i osnovala “Dukat“, da bih mogla ozbiljno da radim i da napredujemo. Nisam stroga s decom, već samo ozbiljna kad radimo i oni to znaju. Zahtevno je da naša deca ovde postignu nivo dece koja igraju folklor u Srbiji, ali želim da smo bar blizu.
Sama sašila nošnje
Kako dolazite do narodnih nošnji?
– Planiramo u narednom periodu više naših, manjih zabava, kako bi smo sakupili sredstva za kupovinu nošnji iz Srbije. Ja sam danonoćno šila da bi mojih, preko 50 članova, imali u čemu da igraju. Daleko je to od kvaliteta nošnji iz Srbije, i zato je i neophodno da prikupimo novac kako bi smo ih nabavili.
