Međusobno poverenje s klijentom i zaštita privatnosti i poverljivosti podataka osobe koju zastupa prioritet su za svakog advokata.
Kako kaže advokat iz Sidneja Tihomir Novaković, koji je u bogatoj praksi vodio niz različitih predmeta, na poverenju od prvog dana se temelji svaki uspeh i pozitivan ishod na sudu. Čak i u situacijama kada slučaj deluje kao već izgubljen.
Kao advokat ne možete da govorite o konkretnim slučajevima, ali možete li izdvojiti neki težak slučaj koji ste uspeli da preokrenete u korist svog klijenta?
– Bilo je slučajeva koji su bili izgubljeni i gde su se klijenti pomirili s gubitkom svega što imaju, ali smo ipak uspeli da to okrenemo i dobijemo slučaj. Ne tako davno završio sam jedan slučaj, a i sada imam nešto slično, gde je moj klijent bio tužen i postojala je realna opasnost da zbog male neopreznosti, puke formalnosti, izgubi svu imovinu, da mu se možda raspadne i porodica. Sretao sam nažalost i takve slučajeve, kada porodice nisu mogle da podnesu sve izazove pred kojima su se našle, ali sam, zahvaljujući strpljenju, znanju i iskustvu, ne predajući se i ne popuštajući do kraja, uspeo da dobijem pravednu presudu u našu korist.
Bilo je i naizgled izgubljenih slučajeva?
– Jeste, ali uspeli smo da ih, uz veliki trud ipak dobijemo. Kako u građanskom pravu, o čijem sam slučaju upravo govorio, slične uspešne slučajeve imao sam i u krivičnom pravu. Nemali broj gotovo izgubljenih slučajeva, recimo saobraćajnih, izazovi s kojima se uglavnom susreću mladi i neiskusni vozači, uspevao sam da rešim u korist svoje stranke.
Od čega zavisi uspešan ishod?
– Zavisi dobrim delom od odabira pravog advokata, od struke i znanja i poklanjanja potpunog poverenja istom. Moj predlog je da za sebe uvek birate najboljeg advokata, kao što, verujem, birate najboljeg lekara ili pak zidara ili mehaničara. Ni sa advokatima nema razlike. Ne štedite na dobrom pravnom savetu, proći ćete bolje i u krajnjem zbiru jeftinije.
Da li ste izgubili neki slučaj?
– U pravu postoji princip da mi advokati ne smemo da uzimamo predmete za koje znamo, u okvirima razumne sumnje, da ih ne možemo dobiti. U mojoj dugogodišnjoj praksi, ukoliko mi klijent ništa ne prećuti i nastupi s punim poverenjem, gotovo da ne postoji način da izgubimo predmet. Ako neko ima slučaj za koji ni sam ne misli da može da ga dobije, ja sam spreman da sednem, uložim svoje vreme i da bez ikakve naknade obavim inicijalne konsultacije.
Ima li neprijatnih situacija u vašem poslu?
– Suština advokatskog poziva su nesporazumi, jer da ih nema, ne bi bilo ni posla. Kada su nesporazumi sa strankama u pitanju, do toga može doći, ali kada se ljudima objasni šta je sve urađeno za njih i koji su troškovi, onda problema ne može biti ukoliko je u pitanju dobra namera. Najbolje je da se napravi jasan dogovor na početku, da budemo iskreni i otvoreni jedni prema drugima i onda nesporazuma ne može biti, a gotovo sa sigurnošću možemo imati povoljan ishod iz predmeta.
Imate li neku zanimljivu anegdotu vezanu za posao?
– S obzirom na to da se ovde sudski sporovi rešavaju mnogo brže nego u nekim drugim područjima, ova anegdota se ne odnosi toliko na ovdašnju sudsku praksu, ali se odnosi na našu struku. Bio neki advokat koji je radio sa sinom, takođe advokatom. Ode otac na godišnji odmor, a kada se vratio pita sina šta ima novo u vezi posla. „E moj oče“, poče mladi advokat da se hvali… „Znaš li ti onaj spor u vezi one kruške između komšija što si vodio preko 10 godina?“ Otac odgovori potvrdno i upita šta je bilo s tim sporom. „Rešio sam ga“, s ponosom odgovori sin. „E moj sine, pa ta kruška je školovala i tebe i tvoju sestru“, reče mu stari advokat. Međutim, kao što rekoh, tako dugih slučajeva u Australiji nema – kaže advokat Tihomir Novaković.
Znanje vam niko ne može oduzeti
Vaša poruka mladima?
– Želim da kažem mlađim čitaocima „Vesti“ da nije bitno koju školu ili fakultet će odabrati, samo neka ih završe. U Australiji naša deca imaju mogućnosti kakve mi stariji nismo imali. Zato bih obrazovanje toplo preporučio svakom detetu. Još uvek se dobro sećam svog direktora osnovne škole, divnog gospodina Jove Kovačevića, rodom iz Smokovića u Ravnim Kotarima, kad je jednom prilikom obraćajući se đacima rekao: „Deco moja, sve vam neko može oduzeti, samo znanje ne može“. Zato i kažem: deco, učite, školujte se, napredujte. Postanite advokati, doktori, inženjeri, učitelji… Ali, pre svega postanite dobri ljudi! Tako ćete svima pomoći, pre svega sebi, svojoj porodici, ali i svojoj zajednici.
Tijana krenula očevim stopama
Imate dve kćerke i dva sina. Da li je neko od njih krenuo vašim stopama?
– Starija kćerka Tijana je nedavno završila za advokata i stažira kod mene kao pripravnik. Njena želja za znanjem i mladalački entuzijazam doneli su potrebnu svežinu u mom svakodnevnom radu. Ona se s lakoćom snalazi u ne tako malim izazovima koje joj advokatski posao nameće. Što veći izazov, to ona ozbiljnije i odgovornije prilazi istom. Što bi se reklo, leži joj to. Podseća me na moje mlade dane i zaista sa zadovoljstvom posmatram njeno pravničko stasavanje i sazrevanje. Ostali rade, pomalo i studiraju, tako da će, nadam se, jednog dana i oni biti uključeni u porodični biznis. Mada su i sada na ovaj ili onaj način uključeni, zavisno od potrebe i raspoloživog vremena.
