U utorak, 10. avgusta održaće se 18. nacionalni popis stanovništva i domaćinstava u Australiji. Popis se obavlja svakih pet godina, a poslednji je bio 2016.
Popis, ili Cenzus, je od izuzetne važnosti za srpsku zajednicu u Australiji, jer od njegovih rezultata zavise nacionalne i lokalne odluke, od dodeljivanja sredstava različitim etničkim zajednicama za obrazovanje, zdravstvo i infrastrukturu, preko planiranja domova za stara lica i bolje brige o starijima, do osiguranja da i građani iz najudaljenijih područja imaju pristup zdravstvenoj zaštiti.
O značaju predstojećeg popisa za srpsku zajednicu i preporukama kako da se popuni obrazac na Cenzusu, razgovarali smo s ocem Miloradom Lončarom, starešinom Crkve svete Trojice u Branzviku, u Melburnu.
– Trenutno mislim da nema ništa značajnije od toga da se svi mi Srbi, srpskog porekla, zvanično registrujemo kao pripadnici našeg naroda. Nažalost, ovde u Australiji oduvek smo imali problem s popisom stanovništva. Ranije je bio problem jer se većina Srba izjašnjavala da su Jugosloveni. Hrvati su pisali da su Hrvati, Makedonci da su Makedonci, a uglavnom su se Srbi vodili kao Jugosloveni. Zato nikada nismo bili sigurni koliko je Srba bilo u Australiji – ističe otac Milorad.
Pored izjašnjavanja o mestu rođenja, na sledećem popisu jedno od značajnih pitanja će biti vezano za veroispovest. Tu je veoma bitno specifično naglasiti kojoj veri se pripada, jer postoje i ruska i grčka i druge pravoslavne crkve.
– Kada je u pitanju veroispovest, nije dovoljno da samo neko napiše da je pravoslavne vere. Mora da napiše da je srpske pravoslavne vere, jer samo tako možemo da budemo sigurni koliko ovde ima Srba pravoslavne vere, članova srpske zajednice u Australiji – naglašava sagovornik „Vesti“.
Prema rečima oca Milorada, važnost popisa je višestruka, kako bi se utvrdio tačan broj Srba na ovim prostorima.
– Pored toga što je značajno da sami znamo koliko nas ima u Australiji, izuzetno je važno i zbog države. Naime, kada se obratimo državi i zatražimo pomoć u bilo kom smislu, nije isto da li ja danas mogu da kažem da govorim ispred 100.000 ili 150.000 Srba. Kada je reč o političkom odnosu, političari ovde uglavnom cene brojke.
Otac Milorad kaže da osim toga, često postoji potreba da se podnose razne molbe državi, da se traže grantovi ili neki vid materijalne pomoći. I opet, državne institucije tada gledaju statističke podatke sa popisa.
– Mogu da navedem primer staračkog doma u sidnejskom predgrađu Ruti Hil. Svojevremeno sam, radeći u Ruti Hilu, sa tamošnjom upravom podnosio molbu Federalnoj vladi za finansiranje projekta staračkog doma za Srbe. I stalno smo kuburili s tim brojem i nikako nismo mogli da zvanično pokažemo koliko nas je tamo, jer se samo iz tih brojki vidi stvarna potreba.
Slična situacija je sada u Viktoriji, pošto postoji potreba za otvaranjem srpskog doma za starija lica.
– Danas, ovde u Melburnu, zaista bi bilo značajno da tačno utvrdimo broj Srba, jer planiramo da gradimo starački dom ovde u Viktoriji. Prevashodno smo mislili da s tim projektom počnemo u Kizborou, pri hramu Svetog arhiđakona Stefana. Tamo ima dovoljno zemlje i bilo bi idealno da dobijemo od države dozvolu da gradimo starački dom. A dozvolu ćemo dobiti samo ako na papiru dokažemo koliko nas je na ovim prostorima.
Otac Milorad posebno naglašava da je ovo prilika i da Srbi u narednom periodu imaju bolju pregovaračku sposobnost s državom.
– Kada treba da se obratimo predstavnicima države i zatražimo da uzmu u obzir naš stav o nečemu, bez određenog broja ljudi iza sebe ne možete da imate neki uticaj. Međutim, ukoliko odem da se sastanem s jednim narodnim poslanikom i kažem da predstavljam, recimo, 50.000 Srba iz Melburna i okoline, to onda ima određenu težinu.
Na kraju, otac Milorad je pozvao da se svi bez izuzetka odazovu na popis.
– Pozivam sve naše pravoslavne Srbe da 10. avgusta obavezno ispune Cenzus, i da napišu da su Srbi i srpske pravoslavne vere.
Srpski jezik posebno važan
Na popisu će od naročite važnosti biti da se u rubrici „koji jezik govorite kod kuće“, napiše – srpski jezik.
– Kako je popis važan za našu stariju populaciju, tako je važan i za našu omladinu i decu školskog uzrasta. Naime, mi pri našim crkvenim opštinama imamo škole za srpski jezik koje rade i zapošljavaju učitelje. Da li će sve to funkcionisati ne zavisi samo od toga koliko učenika očekujemo da upišemo u narednom periodu, već kada podnosimo molbu državi važno je pre svega to koliko na ovim prostorima ima Srba pravoslavne vere koji govore srpski jezik – ističe otac Milorad.
Kako popuniti formular?
– Veoma jednostavno. U rubrici odakle su, odnosno gde su rođeni, naši ljudi treba da napišu da su iz Srbije, a u rubrici poreklo da navedu – srpsko, bez obzira na to gde su rođeni. Tamo gde stoji kojim jezikom govorite, da napišu da govore srpskim jezikom, i da u rubrici koje ste vere, obavezno napišu srpske pravoslavne vere. Treba da se jasno zna da su Srbi, da su iz Srbije i da su srpske pravoslavne vere – ističe otac Milorad.
