Poznata je izreka u našem narodu “moja kućica, moja slobodica“. Srbi su narod koji voli da ima svoju kuću i okućnicu, a sličan stil života naši ljudi su zatekli i u Australiji.
– Kupovina kuće ili stana je za nas veoma važna stvar i bitan cilj u životu. Jednostavno, takva nam je kultura, ljudi kada dođu do para vole da ulože u nešto konkretno, opipljivo – ocenio je svojevremeno sociolog Neven Cvjetićanin.
Međutim, izveštaj australijskog Istraživačkog instituta za stanovanje i urbanizam, iz maja 2020. godine, predviđa da skoro polovina današnjih mladih ljudi neće posedovati nekretninu do svoje 54. godine.
Kada se zna da su cene nekretnina vrtoglavo otišle gore, to i ne treba da čudi.
Profesorka Rozlin Rasel, na RMIT-ovom ekonomskom fakultetu, bila je koautor izveštaja iz 2018. godine, koji je pokazivao da posedovanje nekretnine spada u najvažniji pokazatelj sigurne penzije.
Prema njenim rečima, postoji grupa milenijalaca koja je zahvaljujući „roditeljskim bankama“, odnosno novcu majke i oca, uspela da kupi kuće ili stanove, ali većina za sada to još nije bila u prilici da uradi.
Ukoliko i pored istorijski niskih kamatnih stopa niste u mogućnosti da kupite kuću ili stan, kako možete da zaštite svoju finansijsku budućnost?
Evo nekoliko predloga:
Ulaganje u nekretnine
Ukoliko niste u mogućnosti da kupite nekretninu u gradu gde živite, jedan od načina investiranja je kupovina nekretnine na nekom drugom mestu, gde su cene dostupnije. Pritom, stručnjaci upozoravaju, ovo su dugoročna ulaganja od pet do sedam godina, i ne isplate se na kraći rok.
Prednosti ovakvih nekretnina su: značajan investicioni portfolio koji ćete imati, dobre poreske olakšice, relativno stabilna vrednost imovine i mogućnost daljih pozajmljivanja na ime ovih nekretnina.
Međutim, s druge strane investiciona nekretnina će vezati značaj deo vašeg novca, ograničavajući vam mogućnost štednje ili drugih ulaganja.
Morate da budete spremni da podmirite tekuće račune vezane za ovu nekretninu. Sem toga, za kupovinu nekretnine vezani su visoki transakcijski troškovi, pa svaki prihod od eventualne prodaje može da bude prepolovljen različitim naknadama.
Penzioni fond (Superannuation)
Ulaganje u privatnu penziju je jedna od najpametnijih finansijskih investicija, jer ukoliko ne posedujete nekretninu kada se penzionišete, biće vam potreban stalni prihod za plaćanje kirije.
Ukoliko niste u mogućnosti da dobijete depozit za kuću, ovo je naredna dobra investicija.
Ukoliko radite pola ili puno radno vreme, vaš poslodavac već uplaćuje novac za penziju u vaše ime, a taj iznos je od ove ekonomske godine 10 odsto od vaše bruto zarade. Ukoliko želite da maksimizirate vaš balans u super fondu, možete dodatno da uplatite do 25.000 dolara godišnje.
Ovo je i pametan poreski potez, jer se super doprinosi oporezuju po nižoj stopi od 15 odsto i neće se smatrati delom vašeg oporezivog prihoda za godinu.
Jedina mana je što je vaš super zaključan (ili bi trebalo da bude) do penzionisanja, tako da ćete tom novcu moći da pristupite tek sa 65 godina, dok će oni koji sada imaju 20 ili 30 godina verovatno to moći da urade još kasnije u životu.
Za Ozije koji su povremeni radnici ili su samozaposleni, možda je bolje rešenje da novac podele između penzije i drugih varijanti ulaganja.
Akcije
Nijedna opcija za ulaganje, uključujući i privatnu penziju i imovinu, nije potpuno sigurna. Ali, ukoliko želite da posedujete imovinu kojoj će se povećavati vrednost, to generalno treba da bude neki biznis, imovinu (pokretnu ili nepokretnu) ili akcije.
Stručnjaci kažu da akcije nemaju potpuno istu stabilnost i rast kao imovina, ali ukoliko tražite dobru, dugoročnu investiciju, diverzifikovana strategija kupovine različitih akcija je odlična opcija.
Za svakoga ko nije iskusan trgovac, najbolji način je da to uradi preko berzanskog posrednika ili finansijskog planera, a nikako preko aplikacije „uradi sam“ i kupovina kripto ili „mim“ akcija.
S druge strane, pogrešno je shvatanje da je tržište akcija mnogo promenljivije od tržišta nekretnina, ali je raznolikost portfolija akcija neophodna. Naravno, i ulaganje u akcije se preporučuje kao dugoročno rešenje, a u početku može da se krene s ulaganjem manjih suma novca.
Stručnjaci u svakom slučaju preporučuju da sa viškom novca uradite nešto. Ukoliko niste u mogućnosti da kupite kuću, svakako ulažite novac, umesto da ga uludo utrošite ili držite u „slamarici“.
Štednja je neisplativa
Postoji mogućnost i da štedite novac na klasičan novac u banci. Ali, trenutno najviša osnovna kamatna stopa za štednju iznosi 0,95 odsto i niža je od trenutne godišnje stope inflacije – 1,1 odsto. Tako da ovaj vid investiranja sada nije profitabilan.
