Srpska etnička škola “Vuk Stefanović Karadžić“ iz melburnškog predgrađa Kizboro već 20 godina obeležava Vidovdan prigodnom akademijom. Tako je bilo i u ovu nedelju.
– Nikada do sada nismo propustili da obeležimo Vidovdan. Čak i prošle godine, iako je škola radila onlajn, imali smo Vidovdansku akademiju putem Zoom aplikacije. Svi smo učestovali, deca i učiteljice, a svi članovi zajednice su mogli da se uključe i da prate Akademiju – kaže direktorka škole Nada Miljanić.
Kako ističe, Vidovdan je dan koji nas sve povezuje, a kako se radi o značajnom datumu u srpskoj istoriji, to je momenat da se o njegovom značaju više nauči i čuje. Svi se slažu da je Akademija iz godine u godinu sve bolja, a da je ovogodišnja, u kojoj su imali prilike da uživaju kako roditelji učenika, tako i ostali članovi zajednice, bila najbolja do sada.Voditelj programa, kao i prethodne tri godine, bila je učiteljica Ljiljana Puškar. I to ne bez razloga.
– Sedam godina sam radila na radio stanici u Srbiji, a zatim godinu dana u Australiji na dve radio stanice. Kasnije sam krenula da se usavršavam u vaspitavanju i obrazovanju dece, tako da verujem da sam upravo kroz priredbe u školi uspela da na najbolji mogući način objedinim oba posla, voditeljski i rad s decom – priča Ljilja.
Njen razred je kao i prethodnih godina sastavljen od najmlađih – predškolski i prvačići, i naravno da su svojim nastupom izmamili čak i suze kod prisutnih roditelja i publike.
– To su deca koja su tek krenula u školu, uglavnom govore samo engleski jezik, azbuku ne poznaju, ne znaju da čitaju i pišu. S njima treba duže da se radi da bi uopšte razumeli ono što recituju, ali je zato i zadovljstvo veće kada to uspešno izvedu – kaže učiteljica Ljilja.
Prema mišljenju učiteljice Lidije Milosavljević, ovo su projekti gde deca imaju prilike da otkriju svoje talente za scenski nastup, bilo da je to recitovanje, pevanje ili gluma.
– Dešava se da iz subote u subotu vežbamo pojedine nove reči i glasove koje deca teško izgovaraju, jer im je prvi jezik engleski. Svako od njih uloži mnogo truda kako u savladavanju jezika, učenju određenih recitacija i pesama, a ujedno zahvaljujući javnim nastupima grade svoje samopouzdanje – naglašava Lidija.
S ovom ocenom slaže se i direktorka Nada.
– Nekada se čini da ne razumeju reči koje teško izgovaraju, ali upravo kroz pripreme za Vidovdansku akademiju učimo decu i značenju reči pojedinih pesama, objašnjavamo im događaje koji su usledili, jer skoro jedna trećina dece u školi ne govori srpski kad dođe u školu. Kroz svaku recitaciju i teško izgovorenu reč, stoji priča koja ostaje u tom detetu. Iako je možda i ne razume sto posto, dete oseća o čemu govori. Osećaju tugu, ponos, povezuju se s tim događajima i tim vremenom – objašnjava direktorka.
Ona dodaje da koliko deci znači Vidovdanska akademija govore njihove reči kada je sretnu u kasnijim godinama i kažu da im otkako su izašli iz škole nedostaju i srpska škola i recitacije i Vidovdan.
Sama organizacija Vidovdanske akademije iziskuje veliku angažovanost, dece, učiteljica, ali i roditelja i ostalih članova zajednice koji obavljaju aktivnosti „iza scene“.
– Ako uporedim prošlogodišnju Akademiju preko „zuma“ i današnju, moram da kažem da je u organizacionom smislu daleko zahtevnije uraditi priredbu uživo. Ali, kada sve prođe po planu, onda osetiš veliku radost, jer upravo tada vidiš da se sav trud koji su svi uložili da se višestruku isplatio – iskreno će Ljilja.
Ovogodišnja Akademija je za učiteljicu Aleksandru Mandić bila prva.
– Zaista sam presrećna kako su deca iz trećeg i četvrtog razreda pokazala sve što smo vežbali, iako je tema bila ozbiljna čak i za decu iz Srbije, koja tečno govore srpski jezik – iskreno će Aleksandra.
Posebno je zanimljivo njeno poređenje rada sa decom u Srbiji i decom u Australiji, jer Aleksandra je tek godinu i po dana u Melburnu.
– Od početka rada u školi samo se susrećem s pozitivnim primerima, od kolektiva, preko roditelja do dece. Velika je razlika u radu s decom u Srbiji i ovde, jer deci u Australiji je srpski drugi jezik. Tako u Srbiji imamo isti program za svakog prvaka, a ovde je potreban poseban program za skoro svakog učenik ponaosob, jer u jednom razredu postoji mnogo nivoa znanja srpskog jezika – objašnjava Aleksandra i dodaje da je upravo iz tog razloga uspeh ovogodišnje Vidovdanske akademije još veći.
Dve decenije rada
Na Vidovdanskoj akademiji uručena je i prigodna plaketa direktorki škole Nadi Miljanić, koja ove godine obeležava 20 godina rada u ovoj ustanovi.
– Za ovih 20 godina uvek mi je teško padao stav pojedinih ljudi da je učenje srpskog jezika nešto što nam ne treba. Danas se istina sve manje to čuje, a želim da verujem da i ja imam udela u promenjenom načinu razmišljanja. Naši ljudi treba da prepoznaju ono što je australijska država prepoznala, a to je da su identitet i pripadnost porodici, zajednici, naciji ono što drži ovo društvo zdravim. Najviše me je usrećila činjenica da je upravo moja učenica Jovana Remović, sada Golo, bila učiteljica u ovoj školi – iskreno će Nada.
Anastasija, slavuj Kizboroa
Anastasija Cabo (14), nekadašnja učenica škole Vuk Stefanović Karadžić, bavi se folklorom i svojim glasom redovno izmamljuje najdublje emocije slušalaca. A, upravo je učiteljica Lidija otkrila ovaj talenat. Danas je Anastasija redovan solista na svim priredbama u zajednici.
Anastasija potiče iz porodice folkloraša i kaže da joj je srce puno kad peva srpske pesme. Sve su joj pesme drage, ali posebno voli da peva pesmu „Veseli se srpski rode“.
– U rečima pesme se sabrala cela istorija srpskog roda – ističe ona.
