Malo je naroda i etničkih zajednica u Australiji koje imaju privilegiju da obeleže najznačajniji državni praznik svoje otadžbine na način kako je to uradila srpska zajednica u proteklu nedelju.
Dostojanstveno, sa stilom i u prisustvu mnogobrojnih uglednih zvanica – i to ne samo iz svojih krugova – već pre svega uticajnih političara sa svih nivoa vlasti u Australiji.
Svečani banket povodom 15. februara, Dana državnosti i Sretenja gospodnjeg, bio je dragulj u kruni napora australijskih Srba da ime, značaj, tradiciju, kulturu i bogatu istoriju svoje postojbine u najlepšem svetlu predstave ostalim zajednicama koje žive na Petom kontinentu.
Ali, istovremeno i da podsete značajne ličnosti sa političke i društvene scene na sada već vekovno prijateljstvo dva naroda i na značaj srpske države u rađanju moderne demokratije.
Ugostiti saveznog ministra za imigraciju, grupu parlamentaraca i gradske oce Sidneja postignuće je vredno dubokog naklona, a zasluge idu Srpskoj pravoslavnoj omladini Australije (SOYA), Ambasadi Republike Srbije i Mitropoliji australijsko-novozelandskog, koji su zajedničkim snagama upriličili svečanost zbog koje svi možemo da budemo ponosni.
Saveznu vladu je na banketu predstavljao novi ministar za imigraciju Aleks Hok, koji nije skrivao da se oseća počastvovanim što prisustvuje obeležavanju velikog dana za srpski narod.
– Mi volimo što imamo toliko mnogo Australijanaca srpskog porekla, koji žive u ovoj zemlji i na najbolji način doprinose njenoj raznolikosti. Da, zaista tako mislim – rekao je Hok, dok se svečanom salom „Doksajd“ u sidnejskom Darling Harboru prolamao buran aplauz oko dve stotine prisutnih zvanica.
Ministar je zatim otkrio podatak koji nije toliko poznat široj javnosti.
– I ja imam migrantsko poreklo, jer je moja majka Grkinja, koja je kao dete posle Drugog svetskog rata došla u Australiju. Iz tog razloga, vrlo jasno prepoznajem sličnosti u kulturama i vidim doprinos koji je srpsko nasleđe koje ste doneli u ovu zemlju imalo na multikulturalizam Australije.
Hok je istakao da svestan značaja borbe za nezavisnost koju je srpski narod vodio protiv otomanske vladavine.
– Jasan mi je i uspeh koji je postignut u izgradnji nove države koja je još početkom 19. veka utemeljena na vladavini prava i razdvajanja moći državnih institucija između izvršne i pravosudne vlasti. Srbija je po tome bila jedna od prvih zemalja u Evropi, a pošto sve te vrednosti negujemo i ovde u Australiji, one su doprinele da se Srbi tako uspešno uklope u australijsko društvo – poručio je ministar Hok.
Govoreći o načinima na koji srpska zajednica u Australiji predstavlja drugima svoje nasleđe, ministar je naročito istakao značaj organizacije SOYA.
– Posebno priznanje ide na račun SOYA. Podsetio bih na izreku da je jedna država, jedan narod ili zajednica jaka samo onoliko koliko im je jaka omladina. Zato je značaj onoga što svake godine radi SOYA zaista neverovatan i ogleda se u izvanrednom organizovanju događaja ovakve prirode i velikih razmera kao što je Srpski festival, koji slavi vašu kulturu, okuplja veliki broj ljudi i pomaže da se srpsko nasleđe deli sa Australijancima svih drugih porekla – rekao je ministar Hok.
Banketu povodom Dana državnosti prisustvovali su i izaslanik premijerke NSW Gledis Beredžiklijan, poslanik u tamošnjem Parlamentu Piter Sidgrivs, zatim poslanik za sedište Liverpul Pol Linč, a u ime njihovog kolege za sedište Fauler Krisa Hejza, koji je bio sprečen da se pojavi, svečanosti je prisustvovao njegov saradnik Aleks Glumac, jedan od viđenijih članova srpske zajednice u Australiji.
– Ovde sam u ime Krisa Hejza, koji je veliki prijatelj srpske zajednice i svedok njenih brojnih humanitarnih akcija. On je bio u Srbiji i svestan je svega kroz šta je vekovima prolazio srpski narod i zbog toga još više ceni našu zajednicu. Ovom prilikom bih želeo da odamo počast svim onim hrabrim ljudima, našim precima, koji su se borili protiv turskog zuluma i uspeli da stvore novu, modernu državu. Kasnije su njihovi potomci učestvovali i u formiranju današnje Australije – rekao je Glumac.
Gradsku vlast Sidneja predstavljao je odbornik Robert Kok, saradnik gradonačelnice Klaver Mur, koji je takođe biranim rečima govorio o srpskoj zajednici i njenom značaju u australijskom društvu.
Naročito dug i snažan aplauz dobila je otpravnica poslova Ambasade Republike Srbije Ivana Isidorović koja je nadahnuto govorila o bogatom nasleđu našeg naroda i pozvala sve da i hiljada kilometara daleko u rasejanju doprinesu da se kultura i istorija očuvaju.
– Srbi su ujedinjen narod i gde god da žive poštuju i neguju svoj identitet, svoju tradiciju i jezik. Tako treba i da ostane, jer nikad ne smemo da zaboravimo svoju istoriju. Ali, isto tako, ne smemo da zaboravimo da i mi sada pišemo istoriju za buduće generacije i da to treba da činimo na takav način da nas se oni koji dolaze sećaju po dobrom, baš kao što se mi sećamo naših predaka – istakla je Ivana Isidorović.
Pored otpravnice poslova, banketu je prisustvovao i ataše srpske ambasade Željko Đaković, a među specijalnim gostima bila je Zorica Zirojević, prva savetnica u ambasadi Bosne i Hercegovine.
U ime domaćina svečanosti obratio se blagajnik SOYA Džon Jeremić, koji je podsetio na značaj 15. februara.
– Na ovaj dan obeležavamo godišnjicu Prvog srpskog ustanka, kada je 1804. vožd Karađorđe poveo srpski narod u oslobođenje od turske okupacije. Sećamo se i donošenja prvog srpskog ustava 1835. godine, koji se proglašen isto na Sretenje – rekao je Jeremić i podsetio da je borba protiv turskih osvajača trajala vekovima i da je okončana tek 1830, kada su Turci konačno priznali državnost Srbije.
Jeremić je istakao i značaj svih koji su se borili za oslobođenje Srbije i naročito podvukao ulogu Srpske pravoslavne crkve za opstanak naroda kroz sva stradanja.
– Danas se sećamo i zahvalni smo našim precima i našoj Crkvi, koja je bila oslonac srpskom narodu kroz vekove. Kroz vekove su se promenila vremena i okolnosti, ali je ostala ista potreba srpske zajednice da sve što radi, radi s verom u Boga. Mi uvek treba sa ponosom da se sećamo naših predaka koji su kroz vekove prevazišli sve teškoće, mnogo veće od ove nevolje sa pandemijom koja je zadesila nas u poslednjih godinu dana – rekao je Džon Jeremić.
Od Svetog Save do Tesle i Mišića
Otpravnica poslova srpske ambasade Ivana Isikdorović je podsetila na mnoge značajne ličnosti iz srpske istorije.
– Danas mnogi u svetu prepoznaju Srbiju kroz teniskog šampiona Novaka Đokovića, koji na najlepši način predstavlja našu zemlju. Ali, iako je nesumnjivo jedan od simbola Srbije, Srbija nije samo Đoković. Srbija je i Sveti Sava, pa Vuk Karadžić, Tesla i Pupin, Crnjanski i Andrić, Putnik i Mišić… Srbija su Tara i Zlatibor, Srbija su opanci i šajkača, Srbija je trobojka i dvoglavi orao Nemanjića – rekla je Ivana Isidorović.
U Australiji 100.000 Srba
Izaslanik premijerke NSW Gledis Beredžiklijan, parlamentarac Piter Sidgrivs, impresionirao je prisutne poznavanjem činjenica o srpskoj zajednici u Australiji.
– Srbi i Australijanci su bili saveznici u oba svetska rata, a danas oko 100.000 ljudi srpskog porekla živi u ovoj zemlji i oni u svim državama i teritorijama Austraije neguju svoju tradiciju, kulturu i veru. Na tlu Australije i Novog Zelanda postoje 44 parohije srpske pravoslavne crkve, kao i četiri manastira. Sada imate i prvu akreditovanu školu u Australiji i ovom prilikom vam još jednom čestitam na otvaranju Koledža Svetog Save – rekao je Sidgrivs.
Moćni plamen ustanka
Okupljenima se inspirativnom besedom obratio episkop australijsko-novozelandski Siluan, koji je govorio o značaju 15. febaruara kao državnog, ali i verskog praznika.
– Sretenje je jedan od najvećih hrišćanskih praznika, koji označava unošenje Isusa Hrista u hram u Jerusalimu. Istog dana kada slavimo Sretenje gospodnje, obeležavamo i Dan državnosti Srbije. Taj dan simbolizuje svetlost koja je rasterala tamu otomanske okupacije, koja je ustankom srpskog naroda okončana. Na Sretenje 1804. jedna iskra je zapalila veliki moćni plamen koji je obuzeo srpski narod i omogućio mu da pronađe put do slobode – istakao je episkop Siluan.
„Sedam sati udara „
Goste su na ulazu u „Doksajd“ dočekivali članovi ansambla „Ravna Gora“ iz Boniriga, odeveni u tradiconalne nošnje iz raznih krajeva Srbije. Banket je počeo imntoniranjem državnih himni Australije i Srbije, koje je pevala Anđela Malbaša, u pratnji violinistkinje Natalije Lukić.
Kasnije su tri devojke iz „Ravne gore“ otpevale pesmu „Sedam sati udara“, koja je u narodu poznata i kao „Ustaj majko Srbijo“, a peva o junaštvu vožda Karađorđa i srpskog naroda koji je podigao Prvi srpski ustanak 1804.
Posle završetka zvaničnog programa, gosti su uživali u srpskoj muzici, koju su izvodili poznati sidnejski pevač Milan Gligorić i veliki prijatelji naše zajednice, Makedonci Toni Trubač i klavijaturista Vlatko Sekulovski.
