Posle dva slučaja zaraze u hotelskim karantinima u Melburnu, protekle sedmice, raste zabrinutost da karantinski sistem Viktorije nije dovoljno dobro opremljen da bi mogao da zadrži mutirane sojeve virusa.
Istovremeno, stručnjaci pokušavaju da opravdaju efikasnost AstraZeneka vakcine protiv kovida, iako je njena efikasnost u Južnoj Africi bila svega 10 odsto, kada je reč o tamošnjoj mutaciji virusa.
Australija je obezbedila 20 miliona doza Fajzerovog cepiva, kojim će se vakcinisati prioriteti planirani u Fazi 1a i 1b. To su uglavnom radnici u karantinima, zdravstveni radnici, osoblje i lica u centrima za stare i invalide, lica starija od 70, autohtono stanovništvo starije od 55 godina, policija i radnici koji su izloženi visokom riziku, te mladi koji imaju hronična oboljenja.
To je blizu sedam miliona stanovnika.
Eventualno bi ovom vakcinom mogli da budu obuhvaćeni i ljudi između 60 i 70 godina, kojih ima oko 2,6 miliona i nalaze se u Fazi 2a. To bi bila brojka od 10 miliona ljudi, koliko je i obezbeđeno Fajzerovih vakcina, računajući da se primaju dve doze.
Za ostatak stanovništva, oko 16 miliona ljudi, planirana je AstraZeneka, koja će se proizvoditi u Melburnu i to ukupno 58 miliona doza. Ova količina je potpuno dovoljna da podmiri kompletnu vakcinaciju stanovništva.
Međutim, najnovija istraživanja o vakcini, koju je primilo 100.000 Južnoafrikanaca, pokazala se efikasna svega 10 odsto na tamošnji soj virusa i Vlada Južne Afrike je obustavila imunizaciju ovim cepivom.
Stručnjaci u Australiji su mišljenja da je bolja ikakva nego nikakva vakcina. Zatim, ima stavova da u Australiji nema južnoafričkog soja korone, te da će AstraZeneka u domaćim uslovima biti efikasnija.
Od ranije je poznato da je efikasnost ove vakcine nešto preko 60 odsto, za razliku od Fajzerove koja je preko 95 odsto efikasna za originalni soj virusa.
Zato se u javnosti s pravom postavlja pitanje: zašto se onda kompletno stanovništvo ne vakciniše efikasnijom, Fajzerovom vakcinom?
U ovom trenutku, međutim, vlada ogromna potražnja za ovom vakcinom, tako da ni prvi kontigent od 80.000 doza još nije stigao u Australiju, a očekuje se tek krajem februara.
S druge strane, AstraZenekino cepivo biće domaći proizvod, ali se još čeka na njeno odobrenje od strane Uprave za terapijsku robu (TGA). Prve količine vakcine treba da stignu početkom marta.
Obe kompanije su već krenule da usavršavaju svoje vakcine kako bi odgovorile na nove sojeve virusa, ali za to će biti potrebno vremena.
Kao jedna od opcija pominje se miks dve vakcine, što je pre nedelju dana primenjeno u Velikoj Britaniji. Nešto preko 800 ljudi, starijih od 50 godina, vakcinisani su ili Fajezerovom ili AstraZenekinom vakcinom. Polovina grupe je zatim nakon četiri nedelje primila drugu dozu, ali različite vakcine, a druga polovina iste vakcine.
Prema mišljenju Meri Luis Meklos, australijskog epidemiologa i konsultantkinje Svetske zdravstvene organizacije za Kovid-19, to je opcija koju treba razmotriti.
Bez nje postoji rizik da ljudi vakcinisani AstraZenekinim cepivom, starosti od 20 do 39 godina, možda neće biti u potpunosti zaštićeni od korone. A to je starosna grupa koja nije u najvećem riziku od ozbiljnog oboljevanja ili smrti od kovida, ali je činila polovinu svih ljudi koji su prošle godine oboleli od korone u Australiji.
– Oni su izuzetno mobilni i veća je verovatnoća da će raditi na više radnih mesta s nepunim radnim vremenom, što povećava rizik od izloženosti virusu – istakla je Meklos.
EU neće stopirati vakcine
Ambasador EU u Australiji, Majkl Palč obećao je da izvoz vakcina protiv korone za Australiju neće biti odložen zbog ograničenja koja je uvela Evropska unija.
Bilo je zabrinutosti da bi narudžbina vakcina iz Evrope mogla da kasni, pošto je EU postavila kontrolu izvoza vakcina proizvedenih na njenoj teritoriji. Australija potražuje 20 miliona doza Fajzerove vakcine, koja se proizvodi u Evropi, ali pripada američkoj kompaniji.
Ambasador Palč je rekao da će vakcine stići u Australiji kao što je planirano.
Zapadna Australija menja propise
Vlada Zapadne Australije razmatra promenu graničnih propisa i ublažavanje trenutno važećeg pravila da granica prema bilo kojoj drugoj državi ostaje zatvorena sve dok ne prođe 28 dana bez lokalnog prenošenja zaraze.
Prema rečima premijera Marka Mekgauana, čeka se stav zdtavstvenih zvaničnik, koji trenutno „vagaju“ da li bi bilo sasvim dovoljno da se zabrane ulaska ukidaju već posle 14 ili možda nakon 21 dan bez novih slučajeva korone u određenoj jurisdikciji.
Očekuje se da će odluka po ovom pitanju biti doneta do kraja nedelje.
