Danas se obeležava 26. januar, Dan Australije, jedan od najznačajnijih državnih praznika u modernoj istoriji zemlje. Tog dana, 1788. godine, kapetan Artur Filip se s Prvom flotom od 11 brodova sa preko 1.000 vojnika i osuđenika iz Velike Britanije, iskrcao u Port Džeksonu, na današnjem Kružnom keju (Circular Quay) u Sidneju, i zvanično formirao kaznenu koloniju Novi Južni Vels.
Bio je to početak evropske, ili bolje reći britanske kolonizacije kontinenta i stvaranja moderne Australije. Međutim, već decenijama Dan Australije budi različita osećanja unutar šire zajednice, pošto ga određeni deo populacije, a pre svega pripadnici autohtonih naroda, vide kao dan kada je počela invazija na aboridžinsku zemlju.
Aboridžini su počeli organizovano da protestuju protiv Dana Australije 1938, kada se obeležavalo jubilarnih 150 godina od početka kolonizacije. Tada su 26. januar proglasili za Dan žalosti, ali je protest naišao na vrlo slabu podršku ostalog stanovništva.
Vremenom, otpor prema 26. januaru je jačao, a poslednjih godina neretko se može čuti i da je tog dana „počeo genocid nad autohonim stanovništvom“. Čini se ipak da je ove godine sve otišlo izuzetno daleko kada je reč o politizaciji Dana Australije, jer je podele u društvu nikad nisu bile vidljivije i dublje kada se govori o ovom prazniku.
Ne samo Aboridžini i njihove organizacije, već i mnoge druge nevladine organizacije i razna udruženja, insistiraju da se obeležavanje Dana Australije promeni na neki prikladniji datum, koji neće buditi bolne emocije autohtonog stanovništva.
S druge strane, brojne pristalice ovog praznika, među kojima i premijer Skot Morison, kažu da ne vide ništa loše u obeležavanju praznika na 26. januar.
– Ovo je važan datum na koji obeležavamo koliko daleko smo došli kao država – rekao je Morison.
Autohtoni narodi traže da se prizna nepobitna činjenica da je istorija ove zemlje postojala i mnogo pre kolonizacije. Aboridžini žive na Petom kontinentu duže od 60.000 godina i predstavljaju najstariju kontinuiranu kulturu na svetu.
Upravo zbog toga jedan deo populacije insistira da se nađe datum koji neće vređati ničija osećanja i koji će odražavati nešto zajedničko za sve ljude koji žive u Australiji.
U kampanji protiv 26. januara najdalje je otišao deo medija, a pre svih ABC, koji je odlukom uređivačkog kolegijuma dao pravo svojim novinarima da u tekstovima i izveštajima izjednače nazive Dan Australije i – „dan invazije“.
Ovakav stav medijske kuće finansirane o strane države, izazvao je oštra reagovanja u delu javnosti, a poruku za ABC imao je i liberal Aleks Antić, prvi senator srpskog porekla, koji je putem društvenih mreža poručio:
„Podsećanje za ABC: 26. januar je poznat kao Dan Australije. Zatim, vaša Povelja zahteva od vas kao medijske kuće da „doprinosite osećaju nacionalnog identiteta, da informišet i zabavljate i da odražavate kulturnu raznolikost australijske zajednice. Dalje, podsećam da nije prikladno koristiti svoju privilegovanu platformu koja se finansira novcem poreskih obveznika, za širenje svojih političkih stavova. Zbog svega ovoga, pisaću direktoru i predsedniku ABC, kao i ministru za komunikacije u vezi sa ovim sramnim postupkom,“ napisao je senator Antić i postavio simbol australijske zastave na kraju.
Nema sumnje da će Dan Australije i ubuduće dovoditi do još veće polarizacije među suprotstavljenim stranama, ali će većina naroda i dalje želeti samo da slavi i da uživa tog dana, o čemu je u svojoj kolumni pisao akademik aboridžinskog porekla, dr Entoni Dilon sa Australijskog katoličkog univerziteta (ACU).
„Datum sam po sebi ne može da isključuje ljude iz proslave nečega i znam mnogo Aboridižina koji slave 26. januar. Svaki prosečan Australijanac će vam reći „ostavite taj dan na miru“. Jer apsolutno niko ne slavi genocid tog dana, već je to dan kada ljudi uživaju s prijateljima, porodicom, uz roštilj i bacanje frizbija,“ istakao je dr Dilon, uz poruku: „Šta god da radite ovog utorka, zapamtite da je to vaš dan i vaša Australija. Zapravo, naša Australija. Zato hajde da uživamo zajedno. Razmišljate, poštujte i radujte se!“
Kako će se slaviti
Zbog pandemijskih mera, proslava Dana Australije razlikovaće se od ranijih. Izostaće velike svečanosti, vatrometi i parade, ali će ipak biti manifestacija širom države.
U Sidneju će u 5.15 biti svečano podignute australijska i aboridžinska zastava na vrh Lučkog mosta, a u 9.00 ujutro će se na Roksu održati tradicionalna trka u invalidskim kolicima. U Melburnu će biti održana jutarnja služba u Kings Domejnu, a za 10.30 sati najavljen je protest predstavnika aboridžinske zajednice ispred Parlamenta Viktorije.
Sličan protest održaće se i u Sidneju, Pertu, Brizbejnu i drugim gradovima.
U Pertu će se organizovati festival na kojem će se pre svega slaviti kultura lokalnih aboridžinskih naroda, dok će se u Kanberi održati Veliki australijski piknik pored Jezera Barli Grifin. Tradicionlano, u svim gradovima održaće se i svečanosti dodele državljanstva novim Australijancima.
Od 1. januara do 9. maja
Godinama unazad pominju se razni datumi koji se smatraju za pogodnije za obeležavanje Dana Australije. Evo nekih predloga:
- januar – Dan kada je 1901. godine proglašeno ujedinjenje šest kolonija u zajedničku državu – Australiju.
- januar ili prvi ponedeljak februara – Kompromisno rešenje koje bi zadržalo praznik u letnje doba, ali ne bi vređalo ničija osećanja.
- maj – Dan značajan po mnogo čemu: 1901. Australija je dobila samoupravu od Britanije, 1927. Savezni parlament je prebačen iz Melburna u Kanberu, a 1988. otvorena je nova zgrada Parlamenta.
- maj – Nacionalni Dan izvinjenja, na koji se obeležava i priznaje maltretiranje autohtonog stanovništva, pre svega njihovo nasilno odvođenje iz porodica koje je godinama bilo praksa.
Međutim, ispitivanja javnog mnenja pokazuju da je stav šire populacije suprotan: čak 69 odsto Australijanaca želi da Dan Australije ostane 26. januara.
