Prethodne subote smo čitali da je, u situaciji niskih kamatnih stopa na ušteđevinu, najsigurnije kupiti nekretninu koja daje prihod. Takođe smo došli do zaključka da je bolje da ta nekretnina bude kuća zbog potencijala zemljišta nego stan, iako naravno i stan ima svojih prednosti.
Zbog restrikcija koje banke imaju kada su u pitanju godine, prihodi i slično, ali i zbog toga što se ljudi ne vole zaduživati u određenim godinama, na ovom mestu istražujemo mogućnost kupovine nekretnine bez zaduživanja.
Jedan od načina je da kupite deo nekretnine preko profesionalno vođenih trastova. Dakle, nađete trast koji se bavi nekretninama, pogledate koje je prihode ostvarivao do sada i kupite određeni broj jedinica. Te jedinice će vam donositi prihode na osnovu udela vlasništva u trastu. To je u suštini jednostavno, ali ima dosta toga o čemu morate voditi računa, pa se savetuje da razgovarate s knjigovođom.
Dodatna prednost
Drugi način bi bio da se udružite s drugim ljudima, rođacima, prijateljima i slično, koji takođe imaju određenu ušteđevinu, dele slična razmišljanja po pitanju investicija i ideju da kupe nekretninu u cilju ostvarivanja prihoda.
Tu je od izuzetne važnosti da, kada se principijelno dogovorite o investiciji, svoje međusobne odnose regulišete ugovorima kod advokata da ne bude nesporazuma, po bilo kom osnovu.
Na primer, deset ljudi se dogovori da kupi jednu kuću na većem bloku. Ilustrovaću to na konkretnom primeru kuće, koju trenutno imam na prodaju u Sidneju (Lugarno).
Imanje se sastoji od kuće sa “greni fletom“, koje se nalaze na zemljištu površine skoro 1.000m2, a ostvaruje prihod od 1.000 dolara sedmično.
To je na godišnjem nivou za svakog suvlasnika prihod od 5.200 dolara. To se ne čini baš kao neki atraktivan prihod, jer je stopa povratka kapitala oko 3,4% bruto (računato na način da svako investira po 150.000 dolara u ovaj projekat), ali kada poredite sa onim šta dobijate u banci – onda i nije loše.
Ono što je dodatna prednost, jeste potencijalna dobit kroz povećanu vrednost imanja. Ako bi se vrednost imanja povećavala prosečno po stopi od 7% za 10 godina, pored 52.000 dolara, koje ćete dobiti na ime dela rente, vaša investicija će se udvostručiti.
Dakle, ako investirate u ovakav projekat svoju ušteđevinu od 150.000 dolara, onda kroz desetak godina imate ukupno 350.000 što u banci, kako sada stvari stoje, nećete dobiti kroz dva životna veka. Ipak za ovako nešto potreban je“šatl“ pristup, odnosno, pomoć profesionalaca, advokata, knjigovođe i naravno agenata za nekretnine.
“Šatl“ diplomatija
Kada smo već kod tog termina, da vas podsetim na situaciju kada su Henrija Kisindžera jednom pitali da objasni šta je to “šatl“ diplomatija. On je odgovorio:
„To je univerzalni metod za rešavanje bilo kog problema! Objasniću na primeru. Potrebno je udati kćerku Rokfelera za ruskog momka iz zabačenog sibirskog sela. Kako? Vrlo jednostavno! Idem u sibirsko selo, nađem momka i pitam ga: ‘Da li želiš da oženiš Amerikanku?’ On mi odgovara: ‘Zašto?! Imamo mi puno naših, lepših devojaka!’ Ja mu kažem: ‘Da, ali ona je kćerka milijardera!’, a on uzvrati: ‘To menja stvari!’.
Zatim odem u Švajcarsku, na sastanak odbora banke, i pitam: ‘Da li želite da imate sibirskog seljačkog predsednika banke?’, a oni odgovore: ‘Ne!’… ‘Ali, on je Rokfelerov zet’… ‘To menja stvari’.
Onda idem do Rokfelera i pitam: ‘Da li želite da imate zeta ruskog seljaka?’ On mi kaže: ‘O čemu pričate? Svi u našoj porodici su finansijeri!’. A, ja mu odgovorim: ‘Da, ali ovaj Rus je predsednik odbora švajcarske banke’… ‘Jel? To menja stvari! Suzi, dođi. Gospodin Kisindžer je našao verenika. On je predsednik švajcarske banke!’
Devojka nije zadovoljna, i kaže: ‘Fuj! Svi finansijeri su šmokljavi, glupi, i dosadni’, a ja odgovaram: ‘Da, ali on je krupna sibirska muškarčina’… ‘To menja stvari’.“
