Australijska ekonomija je “tehnički“ izašla iz prve recesije posle 30 godina, rekao je državni blagajnik Džoš Frajdenberg, pošto je Australijski zavod za statistiku (ABS) objavio da je bruto društveni proizvod (BDP) porastao za 3,3 odsto u septembarskom kvartalu.
Australija se, prema rečima Frajdenberga, na zdravstvenom i ekonomskom frontu pokazala boljom od skoro bilo koje druge zemlje na svetu, a rast od 3,3 odsto je najveći kvartalni rast BDP-a još od 1976. godine.
S druge strane, guverner Banke državnih rezervi Filip Lou upozorava da će oporavak od ovogodišnje recesije verovatno biti „neujednačen i odložen“, pošto australijski BDP raste tek prvi put u 2020. godini.
Naime, rast od 3,3 odsto u septembarskom kvartalu je usledio nakon pada od 3,8 odsto tokom 2020. do septembra, odnosno posle pada od čak sedam odsto u junskom kvartalu. Ekonomisti su za septembarski kvartal prognozirali rast BDP-a od 2,5 odsto.
Viktorija je bila jedina država koja nije zabeležila ekonomski rast u proteklom tromesečju, usled ekonomskog uticaja drugog talase kovida-19 i strogih restriktivnih mera koje su usledile. Da je Viktorija zabeležila rast kao i ostatak Australije, nacionalni BDP uvećao bi se za svih pet odsto, reči su državnog blagajnika.
Međutim, kako je i sam Frajdenberg rekao, iako je “recesija tehnički završena, ekonomski oporavak zemlje – nije“.
Guverner Banke državnih rezervi očekuje da će ekonomski oporavak biti neujednačen, ali je najavio da očekuje pozitivan rast BDP-a i u tekućem tromesečju.
– S obzirom na ova kretanja, očekujemo da će rast BDP-a biti solidno pozitivan i u decembru. A za sledeću godinu je cilj da ekonomija raste za pet odsto, odnosno za četiri odsto tokom 2022. – istakao je Lou.
Ali, rast neće biti linearan, jer prema njegovim rečima pojedinim granama ekonomije „ide prilično dobro, ali su druge u velikim teškoćama“.
– Pred Australijom je verovatno niz godina sa relativno visokom stopom nezaposlenosti, kao i niskim rastom zarada i malom inflacijom, što je ispod ciljeva Banke rezervi – naglasio je guverner.
On kaže da čak i sad, kada ukupna ekonomija solidno raste, tek krajem 2021. godine možemo očekivati da Australija ponovo dostigne nivo proizvodnje zabeležen krajem 2019.
Ali, same brojke nisu nimalo optimistične. Naime, BDP je tokom 2020. pao za 3,8 odsto, što je 2,5 puta više nego tokom prethodne recesije. U to vreme, početkom devedesetih, BDP je pao za svega 1,4 odsto, a bila je potrebna decenija da se nezaposlenost vrati na nivo pre ekonomskog pada.
Pored toga, plate su nastavile da padaju, s padom jedinične cene rada za 0,7 odsto u septembarskom kvartalu i devet odsto tokom cele godine. Pritom, sedam odsto radno sposobnih Australijanaca je nezaposleno, ne računajući milion i po ljudi koji i dalje primaju vladinu subvenciju na zarade JobKeeper, a skoro 11 odsto zaposlenih nije u mogućnosti da dobije dovoljan broj radnih sati.
Kako se završava period tolerancije banaka, tek sada se očekuje talas neizmirivanja obaveza od strane građana i firmi. Reklo bi se da iako smo „tehnički“ izašli iz iste, recesija će tek uzeti svoj danak. Mnogi ekonomisti smatraju da će barem 20 odsto Ozija u narednom periodu i te kako osećati recesiju i njene posledice.
Trošimo više novca
Potrošnja domaćinstava, koja čini skoro 60 odsto ekonomije, porasla je za 7,9 odsto u septembarskom kvartalu, što je najveći rast za poslednjih 60 godina. Ovaj skok je delimičan oporavak posle 12,5 procenata pada u junskom kvartalu.
Međutim, potrošnja domaćinstava ostala je slaba na nivou cele godine, i za 6,5 odsto manja u odnosu na septembarski kvartal 2019. godine. Viktorija je jedina zabeležila pad potrošnje domaćinstava od 1,2 odsto u proteklom tromesečju.
Pad investicija i izvoza
Hoteli, pabovi i restorani zabeležili su najveću korist od porasta potrošnje u septembarskom kvartalu, gotovo 50 odsto, nakon pada od 56,3 odsto u prethodna tri meseca. S druge strane, investicije su dodatno pale za tri odsto u odnosu na prethodni kvartal, a izvoz za 3,2 odsto.
– Stalni uticaj pandemije na trgovinu je jasan, a izvoz usluga se smanjio za dodatnih 8,8 odsto, pre svega kao rezultat manjeg broja upisa međunarodnih studenata – objašnjava Sara Hanter, glavni ekonomista BIS BIS Oxford Economics, uz napomenu da se očekuje da će se BDP vratiti na nivo pre pandemije tek krajem 2021. godine.
