Australija se ove godine zbog pandemije korone susreće s najvećim budžetskim deficitom od Drugog svetskog rata do danas.
Rupa u državnoj kasi će iznositi oko 200 milijardi dolara, a tačne brojke saznaćemo 6. oktobra kada državni blagajnik Džoš Frajdenberg saopšti ovogodišnji zakasneli budžet.
Jedna od stimulativnih stavki u budžetu trebalo bi da budu nove poreske olakšice na dohodak zaposlenih, koje bi Frajdenberg mogao da uvede dve godine ranije, nego što je prvobitno predviđeno. Država na taj način planira da podstakne potrošnju, a time i otvaranje novih radnih mesta i oporavak ekonomije.
Međutim, već sada se čuju oštre kritike na nameru Vlade da ranije uvede olakšice. Od toga da time profitiraju samo oni koji najviše zarađuju, do toga da taj novac neće otići na potrošnju, koja bi trebalo da stimuliše australijsku ekonomiju, nego na štednju.
Istina, stručnjaci su mišljenja da budžetu neće mnogo naškoditi ukoliko se smanjenje poreza uvede odmah, a ne tek za dve godine.
Naime, poreske olakšice usvojene zakonom planirane su da se primene u tri kruga. Prvi je bio 2018/19, drugi je planiran za 2022/23, a treći za 2024/25.
Primera radi, ukoliko neko ima godišnji prihod od 30.000 dolara, poresko smanjenje u prvom krugu iznosilo je 255 dolara godišnje, kao što treba da bude u drugom i trećem. Ukoliko pak osoba zarađuje 180.000 dolara godišnje, poresko smanjenje u prvom krugu je iznosilo svega 135 dolara, u drugom treba da bude 2.565, a u trećem čak 8.640 dolara godišnje.
Kris Ričardson iz Dilojta (Deloitte Access Economics) mišljenja je da je ključ za otvaranje novih radnih mesta pre ulaganje u infrastrukturu, kao što je planirano najavljenim budžetom. Prema njegovim rečima, tada ste sigurni da će se novac utrošiti i da će se stvoriti novi poslovi.
– Kod poreskih olakšica postoji samo mogućnost, ali ne i sigurnost da će novac biti utrošen – rekao je Ričardson.
Grupa od 40 stručnjaka, okupljenih oko Australijskog instituta, izašla je s novom kampanjom koja kaže da su “porezi investicija u naše društvo, te da smanjenje poreza ne doprinosi ekonomiji“.
– Oni koji danas zahtevaju smanjenje poreza, sutra će tražiti smanjenje usluga – navode eksperti.
Među ovim stručnjacima su i nobelovac, profesor Piter Doherti, izvršna direktorka Saveta za socijalnu službu Kasandra Goldi, zatim guverner Banke državnih rezervi iz ranih 1990-ih Berni Frejzer i bivši sekretar kabineta premijera Majkl Kiting.
Bivši guverner Frejzer je posebno istakao kao pozitivno istupanje premijera Skota Morisona, koji je rekao da „ukoliko privatni sektor ne želi da gradi elektranu na gas, onda će to učiniti Vlada“. Ove reči Morisona došle su kao najava promene državnog kursa na polju energetike i otklon od elektrana na ugalj.
Međutim, Frejzer je istakao i značaj izgradnje socijalnog smeštaja za razvoj ekonomije.
– Privatni sektor takođe ne pruža nikakav socijalni smeštaj. A to bi bio izuzetan ekonomski podsticaj i doneo bi trajnu socijalnu korist, s obzirom na to da smo u situaciji značajnog nedostatka socijalnih stanova i povećanja beskućništva u zajednici – naglasio je on.
Savezna opozicija saopštila je da će Laburisti razmotriti sve predloge za uvođenje smanjenja poreza, ali tvrde da će oktobarski budžet morati jasno da navede plan za otvaranje novih radnih mesta. Ostaje da se vidi da li će tako i biti u dugo očekivanom noćnom obraćanju državnog blagajnika 6. oktobra.
Šta se dobija poreskim olakšicama?
Prvi krug poreske reforme doneo je prošle godine poreske olakšice za oko 1.080 dolara na prosečne zarade. Druga faza smanjila bi porez za ljude koji zarađuju više od 90.000 dolara godišnje i podigla bi prag najniže poreske stope. Poslednja faza rezultiraće time da će ljudi koji zarađuju manje od 200.000 dolara godišnje, plaćati najviše 30 centi za svaki dolar koji zarade.
Veća podrška penzionerima
Berni Frejzer je rekao da očekuje da će predstojeći budžet imati jaku socijalnu pozadinu.
– Penzioneri ne dobijaju nikakvo povećanje penzija od uobičajenog mehanizma prilagođavanja, a oni su vrlo zaslužni ljudi i troše novac koji dobiju – istakao je on.
S druge strane, ministarka socijalnih usluga Ani Raston najavila je da će u narednim nedeljama biti objavljena veća podrška za penzionere.
Tabela poreskih olakšica:
Zarada 2018-19 2022-23 2024-25
Do $30,000 $255 $255 $255
Do $60,000 $1,080 $1,080 $1,455
Do $90,000 $1,215 $1,215 $2,340
Do $120,000 $315 $2,565 $4,440
Do $150,000 $135 $2,565 $6,540
Do $180,000 $135 $2,565 $8,640
Objašnjenje kolona: 1. granica godišnje zarade, umanjenje poreza u prošloj godini, umanjenje predviđeno za 2022-23, umanjenje predviđeno za 2023-24.
