Australija je i zvanično u recesiji, prvi put posle skoro 30 godina. Savezna vlada je saopštila da je zabeležen pad bruto društvenog proizvoda (BDP) od sedam odsto u junskom kvartalu i oko 6,3 odsto za celu godinu, što predstavlja najslabiji ekonomski rast u junu za poslednjih šest decenija.
Zbog zvaničnog ulaska u recesiju, premijer Skot Morison je 2. septembar označio kao izuzetno težak dan za Australiju.
Prethodno, podaci Australijskog biroa za statistiku (ABS) potvrdili su i pad BDP u martu od 0,3 odsto, što sa junskim tromesečjem predstavlja dva vezana kvartala s negativnim rastom, a to i jeste ekonomska definicija recesije.
– Ovo je razarajući ekonomski rezultat globalne COVID-19 pandemije – rekao je državni blagajnik Džoš Frajedenberg.
Brojke pokazuju pad u svim oblastima. Privatni sektor, koji je najvećim delom i uticao na ukupan pad BDP-a, a koji je tokom pandemije mahom prestao da radi, uzeo je 7,9 odsto ekonomskog rasta. Potrošnja domaćinstava je pala za 12,1 odsto, što uključuje pad od 17,6 odsto na usluge, uz značajno manje korišćenje transportnih usluga, vozila i hotela, kao i značajno manje odlazaka u kafiće i restorane.
Zabeležen je i rekordni pad zarada od 2,5 odsto, dok su isplate socijalne pomoći skočile 41,6 odsto zbog većeg broja ljudi koji traže naknade za nezaposlene, zajedno sa dodacima uvedenim zbog pandemije virusa korona.
Frajedenberg je upozorio da ovi rezultati ne obuhvataju mere četvrtog stepena u Melburnu, te se očekuje da će rezultati septembarskog kvartala biti još gori, imajući u vidu gotovo potpunu blokadu ekonomije ekonomije u glavnom gradu Viktorije.
Prema mišljenju saveznog blagajnika, mnogo teža situacija bi bila da država nije u toku pandemije uložila 314 milijadi dolara.
Uprkos trenutnim, lošim podacima, Frajdenberg smatra da postoji put ekonomskog oporavka uz vladin program JobMaker. Ekonomski plan uključuje i JobTrainer, fond od milijardu dolara za pomoć u stvaranju 340.700 novih radnih mesta za pripravnike i one koji menjaju zanimanje. Takođe, tu je i dodatnih milijardu i po dolara za podršku malim i srednjim preduzećima da zadrže svoje pripravnike.
Ekonomija u krizi i pre pandemije
Iako su političari stava da su požari krajem prošle godine i početkom 2020, a zatim pandemija, uticali na izuzetno loše ekonomske rezultate, stručnjaci su upozoravali na moguću recesiju još avgusta 2019. Već tada su postojali indikatori koji su upozoravali da Australija ide ka recesiji, kao što su zastoj u rastu plata, pad prodaje novih automobila, smanjena potražnja za nekretninama, kašnjenje u otplatama hipotekarnih kredita, pad prometa trgovaca, i pad dugoročnih investicija.
Još 400.000 ljudi ostaje bez posla?!
Prognoze za naredna četiri meseca su prilično sumorne. Kako je rekao Džoš Frjadenberg, kao posledica strogih restrikcija u Viktoriji bi bez posla moglo da ostane jo 400.000 ljudi do Božića!
To bi uticalo na rast stope nezaposlenosti na rekordnih 13 odsto. S druge strane, savezni blagajnik je istakao da bi čak 700.000 ljudi više ostalo bez posla u celoj Australiji da nije bilo pomoći države kroz razne programe finansijske podrške biznisima i zaposlenima.
