Ovih dana sve je stalo. Osim nekih nužnih životnih potrepština, kao što su hrana i medicinske usluge, u svim ostalim sferama našeg društva radi se smanjenim intenzitetom ili je sve potpuno ugašeno.
U Australiji, baš kao i u otadžbini i širom sveta, stopirana su i sva kulturna dešavanja, pa i pozorišna scena. Kao što znamo, svaki teatar ima posebnu moć interakcije, koja nije tako izražena u nekim drugim granama umetnosti, kao na primer filmskoj. Pozorišni komad nam daje neverovatan doživljaj kroz razmenu energije sa glumcima na daskama koje život znače. Kako se kulturni život u poslednjih nekoliko nedelja ugasio, za sve to smo ostali uskraćeni.
Tim povodom razgovarali smo sa glumcem Borisom Mitrovićem, koji se prošle godine nastanio u Sidneju i pojačao jedino srpsko pozorište na Petom kontinentu – „Pilipenda“. Ovaj umetnik, koji je diplomirao glumu u klasi profesora i starijeg kolege Nebojše Dugalića, izuzetno je aktivan i sada. Boris živi za glumu i teatar. Sa nama je podelio utiske o novonastaloj situaciji iz perspektive umetnika i rado nam uputio neke lepe preporuke o tome kako živeti i ostati kulturno aktivan.
Topla preporuka
Pozorišta su zatvorena. Šta sad, u vreme izolacije, jedan glumac može da radi? Kako i dalje da ostane aktivan i kreativan?
– Glumac ima tu sposobnost da se prilagodi svakoj situaciji. Mi smo uvek kreativni, pa čak i kad spavamo. Eto, pre ovog nesrećnog događaja počeo sam da radim na drugom delu predstave koju smo igrali u Australiji. Iako smo zvanične probe odgodili do daljeg, to nas ne sprečava da radimo na stvaranju uloge i scenarija. Bavim se time, a ovo vreme izolacije takođe koristim kako bih čitao knjige. Vraćam se literaturi iz koje sam učio tokom fakultetskih dana u Beogradu, da bih se se malo prisetio. Takođe, pohađam master studija, tako da mi je dan ispunjen. Glumac uči celog života. Pozorište ne radi, ali radi – pozorište u kući!
Šta preporučujete našim ljudima, kako ostati u toku kulturnih dešavanja?
– Preporučujem gledanje pozorišnih predstava onlajn. Na primer, zvanični kanal RTS-a to omogućuje. Postoji 144 snimaka fantastičnih predstava srpskih pozorišta, a najstariji snimak potiče iz 1967. godine. Takođe, Filmski centar Srbije je objavio i neke filmove na svom zvaničnom youtube kanalu. Svakako preporučujem i dela američke kinematografije.
Pozitivan duh
Da li ste i vi prešli na neke nove medije, recimo onlajn gledanje predstava i koliko vam to pomaže da ostanete kreativni?
– Počeo sam da gledam i predstave onlajn. To, naravno, nije isto kao kad ste u pozorištu, ali pomaže. Ja sam veliki zaljubljenik u američku kinematografiju, pa ovih dana dosta gledam filmove, pogotovo one u kojima igraju bardovi svetskog glumišta poput Al Paćina, Roberta De Nira i Meril Strip. Pišem beleške nakon odgledanih predstava i filmova i tako istrajavam na svom kreativnom nebu.
Vaša poruka čitaocima kako da se ponašaju i najlakše prebrode ovu svakako nesvakidašnju situaciju?
– Ostanite kod kuće. Pratite uputstva. Budite pozitivnog duha. Ovo može biti i pozitivna stvar. Vreme je da se vratimo pravim vrednostima i kvalitetima života. Da izvučemo neku pouku iz svega ovoga. Da se malo preispitamo i saberemo. Okružite se svojim najmilijima!
Protiv virusa osmehom prkosa
Da li mislite da se ova kriza drugačije odražava na naše ljude, s obzirom na sve tegobe kroz koje je naš narod prošao?
– Nijedna kriza nije ugodna, ali je to sastavni deo života. Živ čovek se na sve navikne. Mora. Tako mu je suđeno. Naš je narod prošao kroz golgotu. Navikao je na raseljavanje, izbeglištvo i gubitke. Ovaj virus ne može da se takmiči sa nama. Jednostavno, navikli smo. Kao i svaku krizu do sada, i ovu ćemo prebroditi sa onim našim prkosnim osmehom i duhovnom snagom.
