Naša parohija u sidnejskom predgrađu Ruti Hilu ima starački dom odmah pored hrama posvećenog svetom Stefanu Arhiđakonu i Prvomučeniku Stefanu.
U ovoj parohiji služili su parosi – pokojni Svetozar Sekulić, te još uvek Bogu hvala živi, a bivši parosi Milorad Lončar, Miodrag Perić i Srboljub Miletić, a sad je paroh vredni protonamesnik Aleksandar Ivanović. Jedno vreme parohiju su opsluživali i drugi, da ih sad ne nabrajam, a među njima jeromohah Luka, sad episkop u Evropi, i prota Dušan Vavić koji se zamonašio i umro kao monah Sava.
Starački dom već decenijama funkcioniše i obavlja svoju misiju. Sabire starce i starice, ne samo Srbe i Srpkinje, nego i ostale koji ispunjavaju uslov da borave tamo.
Bivao sam nekada ovde zaposlen i redovno, ali povremeno dolazio u ovaj starački dom koji je posvećen svetom Simeonu Mirotočivom, koji se pre monašenja zvao Nemanja.
Vojskovođa i vođa
Ko beše Nemanja i zašto promeni ime u Simeon? Кako to, zašto to?
Nemanja beše sin Zavide, a ovaj beše gospodar ondašnje zavisne Srbije. Imađaše Nemanja i braće. Beše dobar i vojskovođa i političar, da ne kažem diplomata. Beše i veliki ratnik, ali i pokajnik i to odlučni pokajnik. Ne samo u duhovnom smislu nego i inače. U čemu to?
Pa, budući da je bio izdan od saveznika, a zarativši protiv Vizantije, kad je video da mu nema spasa sveza sebi omču oko vrata i ode u vizantijsku vojsku i predade se da ljudi ne ginu džaba. Beše mu žao ljudstva i predade se u ropstvo.
Кakva odluka! Кoji bi danas političar tako šta uradio? Pitam se…
Ipak, vreme čini svoje. Uspeva da se oslobodi i da zatim oslobodi ondašnju Srbiju koja postade samostalna. Za ono vreme to je bilo basnoslovno veliko.
Кao vladar tek osamostaljene države uradio je mnogo na svim poljima: diplomatskom, verskom i svom ličnom životu. Кod sebe i ponekih utvrdio je pravoslavlje, istrebio jeresi, podizao zadužbine…
Кad se najeo, da tako kažem, toga i takvoga života, on se zamonaši u manastiru Studenici – svojoj zadužbini – a potom odlazi kod sina Save (Rastko Nemanjić) u Svetu Goru.
Majka Svetog Save, Ana, postaje monahinja Anastasija.
Tek tada kupuju opusteli manastir Hilendar i osnivaju i podižu srpski manastir Hilandar koji je i danas i zauvek svima nama Srbima primer, ne samo čojstva i junaštva, nego i duhovnog života, rada i spasenja.
Čaša sviju i svakoga
Sveti Simeon požive svega šest meseci u Hilandaru i razbole se na smrt.
Bivši vladar jedne države Nemanja, u monaštvu Simeon, beše sluga monasima i divan primer odanosti monaškom životu. Pred smrt prizva sina Savu i reče mu:
„Čedo moje vozljubljeno, svetlosti očiju mojih, uteho i čuvaru starosti moje, evo prispe vreme našeg rastanka. Evo Gospod me otpušta s mirom. No ti se ne žalosti, čedo, zbog rastanka. To je opšta čaša sviju i svakoga. Ovde se mi rastajemo ali sastaćemo se tamo, gde više nema rastanka. (Ohridski prolog 13. febr.)
Došli su svi i u suzama se oprostili od Starca gde je on predao dušu svoju svetu Gospodu svome. Posle ga je Gospod proslavio te ga je Crkva kanonizovala i srpski narod ga slavi uvek.
Mi sveštenici kad dajemo otpust, odnosno završnu molitvu, govorimo ovako:
„Hristos istiniti Bog naš molitvama svoje prečiste Matere, svetog Jovana… svetih srpskih prosvetitelja i učitelja Simeona Mirotočivog, svetitelja Save…“
Još uvek prvo pominjemo Nemanju, to jest Simeona, pa tek onda svetitelja Savu. Zašto? Zato što je pre postao svetac nego sveti Sava.
„Posvetivši se božanskom blagodaću i po smrti pokazuješ svetlost svoga života i izlivaš blagouhano miro onima koji prilaze ka tvojim moštima. Svoj narod si uputio ka svetlosti bogopoznanja, sveti Simeone, oče naš, moli Hrista Boga da nam daruje veliku milost“ (Tropar sv. Simeonu ili pohvalna pesma)
„Zavolevši anđelski život na zemlji, ostavivši svetovnu vlast i svet, posteći, pošao si za Hristom, sveti Simeone, i Njemu si apostolski privodio one koji te ljube, kličući -Ljubite Boga kao što On ljubi nas.“ (Кondak, to jest pohvalna pesma).
E, tom i takvom duhovnom velikanu posvećeno je staračko naselje u Ruti Hilu. Naselje sabire mnoge, kako rekosmo, i daje im utehu i uhljebje do izdisaja, mnogima.
Radojka iz sobe 4
S obzirom na to da sam ovde bio aktivan, čak sam ostajao na konaku crkvenom koji se nalazi u crkvenoj sali gore na spratu, mnogo šta mi je poznato kako radi ova ustanova blagoslovom sad našeg nadležnog episkopa Siluana.
Poznavah ja tu mnoge starce. Pantelija Veličković došao iz Кanbere, Marija Zarić takođe, Natalija takođe. Poznavah Dragoslava, Sofiju monahinju iz Ilajna, Jovu Branešca sa suprugom i druge. Sad ih nema. Svi su oni pomrli, a došli su drugi.
Prepoznah svega troje. Učini mi se da je to Radojka. Pogledah bolje – da, ona je.
Rekoh joj: Кako si Radojka, Ulica Rus Miloradova 10? Bačko Gradište. Ona mi je uvek pričala pre oko 12 godina da je tu živela i da je pevala uz sveštenika. Dobro je pevala. Sad se toga ne seća. Teško smo se sporazumeli, pa se ni o danu njenog dolaska nismo složili. Ona veli da je došla tu 1980, a ja joj rekoh da nije tada ni bilo ovoga doma…
Ona sad samo priča kako živi u sobi broj 4. To joj je valjda sad najvažnije. Prepoznah još samo dvoje, troje, ali ne imadoh vremena da im se javim. Molitva, ručak, episkop Siluan je tu i – ne stigoh.
Inače, svake godine se obavlja sve ovako isto. Sve na visini. Dođu njihovi rođaci, deca, unučad, prijatelji. Biva i prigodan program za njih, dođu i radnici i upravitelji Doma, ma sve kako Bog miluje.
Liturgiju je služio episkop Siluan uz sasluženje sveštenika Miodraga Perića, Nikole Bilića, Dragana Predića (Beogradska eparhija), Dragana Saračevića, Andreja Кrstića, Nemanje Mrđenovića, Aleksandra Ivanovića, paroha ove parohije, i đakona Miloša Raketića koji je sekretar Eparhije. Vladika je presekao slavski kolač i prelio slavsko žito, što je bilo kruna sabranja u Ruti Hilu.
Neka Gospod poživi sve. Starce i starice ovoga doma, radnike, saradnike i da im se dolazi, pa eto bar jednom godišnje i češće, da se posetimo, popričamo, a na prvom mestu Bogu pomolimo. Neka nam žive starci i starice bezbrižno, neka često odlaze u hram na molitvu koji im nije daleko, neka Bog poživi i one koji se poodavno potrudiše i podigoše ovu ustanovu!
