Nakon svete Liturgije u kabramatskomu hramu Sveti Georgije, koju su u prisustvu brojnih vernika služili protojereji-stavrofori Đuro Đurđević, Vladislav Đorđević i Nikola Bilić, u crkvenoj sali je proslavljena školska slava Sveti Sava.
Domaćin ovogodišnje slave bio je Igor Ilišević sa svojim roditeljima, dr Milenom i Marinkom Iliševićem. Starešina hrama proto-stavrofor Đuro Đurđević im se biranim rečima zahvalio i pozvao da se prijavi novi domaćin za iduću godinu. Nije trebalo dugo da se čeka – prijavili su se Filip i Ana Macura, koji su od Igora dobili četvrtinu slavskog kolača.
Slava je protekla prikazom akademskog programa koji su deca pripremila sa svojim učiteljicama Tatjanom Vidaković i dr Milenom Ilišević, a u slavu i čast Svetom Savi. Učenici svih razreda su uzeli učešće u izvođenju programa, nadahnuto su govorene pesmice i izvođen recital na radost prisutnih roditelja, parohijana, tetaka, deka i baki polaznika ove škole koja ima dugu tradiciju u nedeljnom obrazovanju najmlađih. Naravno, svi izvođači bili su nagrađeni aplauzima.
Aplauze je dobio i penzionisani proto-stavrofor Vladislav Đorđević koji je pohvalio polaznike čkole i vratio sve prisutne u sali u daleku 1946. godinu, u vreme kad je on išao u školu. Objasnio je prota Vladislav da je te godine u Srbiji prestao da se slavi Sveti Sava.
– Te godine sam i ja bio uzrasta kao ova dečica i tada je poslednji put sveštenik došao u školu. Prestao je tada da se slavi naš svetitelj koji se odrekao prestola da bi život posvetio Bogu.
Podsetio je prota da je tada u škole uveden raspust uoči praznika Svetog Save, a njegovu sliku su zamenile slike Josipa Broza, Moše Pijade i Edvarda Kardelja.
– Umesto tradicionalnog srpskog pozdrava „Pomaže Bog’ morali smo po uputstvima tadašnjih učitelja da pozdravljamo sa „zdravo druže“. Dovijao sam se tako što sam izbegavao da u školu i iz nje idem u grupi sa ostalim učenicima, pa sam moje rođake i komšije pozdravljao kao i ranije, kako su me roditelji učili – dodao je prota Vladislav…
Običaj o školskoj slavi je i da se učenici nagrađuju za svoje uspehe. Mnoga deca su pohvaljena i mnogima su uručena svedočanstva i pohvalnice. Među njima je i devojčica Tijana Vidić, učenica drugog razreda koja je, kako nam je rekla, dobila nagradu kao najbolja učenica. Tijana je rekla da će nastaviti sa dobrim učenjem… Sledeći sagovornik bila nam je Tijanina učiteljica, gospođa Tatjana Vidaković koja već treću godinu radi u kabramatskoj školi „Vuk Stefanović-Karađžić“.
– Lepo je raditi sa ovom decom. Danas su oni pokazali šta smo zajednički savladali od gradiva. Trud i dobra saradnja sa roditeljima daju odlične rezultate. Tražimo od roditelja da ulože i svoje napore jer za nekoliko sati u nedeljnjoj školi nije baš lako postići jako vidljive rezultate. Njih i dalje molimo samo da se trude da sa decom kod kuće govore na srpskom jeziku – kaže učiteljica Tatjana.
Dodaje da svima mnogo znači što je škola renovirana, što imaju nova sredstva koja su olakšavala izvođenje nastave.
– Mi u dijaspori i te kako smo počeli da shvatamo koliko je važno da očuvamo jezik. Drugačije smo odgajani u našem vremenu koje smo proveli u Srbiji, drago mi je da se vraćamo Svetosavlju i značaju srpskog jezika i tradicije. To je vidljivo i reflektuje se i na broj naših đaka i na kvalitet nastave. Sreća je što i u Srbiji sada, ovih danas sam se vratila, zimski raspust počinje posle proslave Svetog Save, to jest od 1. februara. U škole dolaze sveštenici, slavi se školska slava na sreću svih učenika.
Pričajte sa decom srpski!
Na čestitke „Vesti“ učiteljici i njenoj porodici za organizovanje školske slave, dr Milena Ilišević kaže:
– Velika je čast, privilegija i obaveza slaviti slavu i porodičnu, a pogotovo biti domaćin slave sveca koji je zaštitnik dece, omladine i škole. Iskreno, nije sve baš idealno. Primetno je da mnoga deca govore srpskim jezikom kod kuće i njima je lakše da savladaju gramatiku. Onima drugima je to teže i uvek tražim od roditelja da se više potrude… Dugo već imam ideju da organizujemo jednu tribinu, gde bi okupili stručnjake iz jezika, fala Bogu imamo ih, da objasnimo roditeljima koliko je važno da deca kod kuće govore srpskim jezikom.
