U zapadnom delu Sidneja prošlog ponedeljka je postavljen i poslednji crep na velelepni hram Svetoga Luke. Ova građevina će svojom lepotom ukrasiti Liverpul i ne malu srpsku zajednicu koja živi u ovome delu sidnejske regije i svojom zrelošću pokazuje da može da se nosi sa brojnim izazovima koje imaju sve etničke zajednice.
Izgradnja hrama Svetoga Luke, kao i Koleđža „Sveti Sava“, koji je u fazi završnih radova, motivišu mnoge Srbe da – ostanu na ovome području.
Završetak krovopokrivačkih radova obeležen je radnim ručkom nekolicine članova parohijskog odbora i majstora, koje smo zatekli u izvođenju završnih radova. Po običajima našeg naroda na krovu se viorila srpska zastava, pored koje su bili i darovi za majstore. Reklo bi se skromno, ali prava proslava će tek uslediti krajem ove nedelje kad će biti priređen veliki banket u Srpskom centru u Bonirigu. Kako rekoše članovi uprave, na banket su pozvani svi ljudi dobre volje.
Ručku je prisustvovao zamenik predsednika i član uprave svih ovih godina Petar Ležaja. Iako pažljiv i škrt na rečima, sada nije mogao niti želeo da sa prisutnim ne podeli radost i ushićenje:
– Ovo je za mene jedan od najsrećnijih dana! Jedanaest godina sam uz ovu crkvu i evo, Bogu hvala, stavismo danas i poslednji crep na novi hram. Zahvaljujem se svakome ko je i najmanjim delom pomogao da dođemo do ovoga čina, a posebno bih se zahvalio gospodinu Željku Miliću koji je sa svojim majstorima danas dovršio ovaj prvi deo izgradnje i koji je donirao veliki deo sredstava na čemu smo mu veoma zahvalni. Veliko hvala i gospodinu Milenku Ivaniševiću koji je ovde među nama danas, na njegovom nesebičnom radu u pružanju zidarskih usluga. Milenko je čovek koji nije uzeo niti jednog centa za svoje usluge. On nam je poručivao: „Ako hoćete da platite majstora, zovite nekoga drugog. Ja od svoje crkve ne tražim da me plati“. Dodao bih ovde pohvale na rad našega Dragana Paravinje, koji je bio zadužen za fasaderske radove, takođe donirajući i rad i materijal, i koji nam je poručio da će preostali deo završiti čim se završe pokrivački radovi. Tu je još cela plejada dobrih ljudi i dobrih majstora, na čelu sa Slavišom Borovinom i njegovom ekipom, ali o svima
– njima ćemo pričati i nekom drugom prilikom. Svi podaci će biti dostupni – bio je jasan gospodin Ležaja.
Na pitanje reportera „Vesti“ Željku Miliću, kakvi su utiscii majstora koji su imali priliku da rade na pokrivanju krova crkve daleko od njegove rodne Dalmacije, iz koje vodi poreklo i koju nosi u srcu, odgovara:
– Srećan sam da sam u svojoj 20-godišnjoj majstorskoj karijeri krovopokrivača radio na ovom hramu. Poznajem gotovo sve ljude koji ovde dolaze i bio sam počašćen poverenjem uprave koja mi je poverila ovaj odgovoran posao. Radio sam i na Koleđžu „Sveti Sava“, a eto i ovde pomogao koliko sam mogao. Srećan sam što će Liverpul dobiti ovako lepu građevinu – završio je majstor Željko, uz obećanje da će se odazvati i kad se bude radio neki drugi objekat.
Dragan Blanuša je pomagao Željku Miliću u radovima:
– Uvek sam oran za posao kad se pomaže srpskoj zajednici, srećan sam što sam radio na ovome hramu.
Radost zbog završenih radova s nama je podelio i Srđan Ležaja koji je na funkciji sekretara uprave:
– Zadovoljan sam, izdržali smo. Bilo je i nedostataka i neiskustva, ali eto, Bogu hvala i dobrim ljudima, pokrismo naš hram.
Ružica Radović zove na banket
Među majstorima je bila i gospođa Božica Radović, član uprave, ali i domaćica koja je proteklih godina mnogo ručkova skuvala vrednim neimarima:
– Srećna sam što je jedan veliki posao iza nas. Očekuje nas još dosta truda, ali ispod krova će to ići jednostavnije. Pozivamo „Vesti“ i vaše čitaoce da nam se pridruže u proslavi na našem banketu – domaćinski je pozvala gospođa Radović.
Patrijarh osveštao
Hram Svetog Luke u Liverpulu je jedina svetinja Srrpske pravoslavne crkve u Australiji koju je osveštao jedan patrijarh.
