Parohijani Crkve Sveti arhiđakon Stefan u Kizborou priredili su prošle nedelje svom svešteniku protojereju-stavroforu Miloradu Lončaru predivan ispraćaj u zasluženu penziju, kojim je zaokružen njegov čak 43-godišnji rad na njivi Gospodnjoj.
Bio je među prvim sveštenicima koji su došli da u vreme komunizma u otadžbini služe svom narodu na Petom kontinentu u Sidneju, sveštenički poziv je obavljao u Evropi, Americi, otadžbini, pa čak i u Južnoj Africi. Bavio se i izdavačkim radom, a objavio je svoje knjige sa verskom tematikom. Igrom slučaja, poslednjih pet godina svešteničkog poziva bio je na dužnosti starešine hrama Svetog arhiđakona Stefana u Kizborou.
– Okupili smo se da se zahvalimo, ali i odamo priznanje jednom takvom svešteniku, višedecenijskom pregaocu na putu Hristovom, na svešteničkoj službi u Srpskoj pravoslavnoj crkvi našoj. Svojim primerom je pokazao kako treba da bude sveštenička služba, kako i na koji način treba da se prilazi dušama ljudskim – rekao je, između ostalog, episkop Siluan o svešteniku Miloradu Lončaru.
Povodom odlaska prote Lončara u penziju, u hramu Svetog arhiđakona Stefana služena je sveta arhijerejska liturgija, a kasnije u sali parohijani i crkveni odbor priredili su veliki ispraćaj.
– Radujemo se Gospodu što je prota časno do kraja nosio svoj krst aktivne službe, a sada kad se povlači iz te aktivne službe, želimo mu svako dobro od Gospoda. Sveštenik nikada nije penzionisan u smislu da je neaktivan. Sveštenik, kad crkva da komandu, „obuva čizme i uniformu svešteničku“ i obraća se svojoj crkvi – rekao je u pozdravnom govoru episkop Siluan.
Tokom govora u sali, episkop Siluan je pohvalio nedavno organizovane svečanosti povodom jubileja 800-godišnjice autokefalnosti SPC i 70-godišnjice organizovanog verskog života u Australiji. Deo svečanosti je baš bio organizovan i u Kizborou.
– Viktorija je na najvišem nivou obeležila ove jubileje i dočekala prezadovoljne goste. Sa svima nama su se radovali i Sveti Sava i srpska crkva, videvši koliko ljubavi gajimo prema manastiru Hilandaru – rekao je episkop Siluan, napomenuvši da je od priloga vernika iz Australije za manastir poslato oko 150.000 dolara.
Prigodnim rečima sveštenika Lončara je pozdravio i novi starešina hrama Aleksandar Savić, podsetivši da je prota Milorad bio četvrti sveštenik koji je došao da službuje među pravoslavnim Srbima u Australiji, početkom sedamdesetih godina prošlog veka.
– Dobar deo svešteničkog života je proveo u ovoj eparhiji, ne žaleći svog truda i vremena. Možemo da budemo srećni i zadovoljni što nam je pripala čast i odgovornost da budemo domaćini povodom ovog događaja – rekao je prota Savić.
Članovi dramske sekcije Istočnik i folklorne grupe Šumadija pripremili su prigodan dramski program sa posebnom dramskom tačkom o životu Svetog Save, koju je baš napisao prota Lončar.
Dodela Gramate
Za doprinos duhovnom i verskom životu tokom svoje službe, proti Lončaru je dodeljena Gramata episkopa Siluana, kao i prigodan naprsni krst za uspomenu za rad na njivi Gospodnjoj.
Susret sa čika Mirom
Svečanosti u crkvenoj sali prisustvovao je i 97-godišnji Miro Popović, jedan od osnivačkih članova srpske crkve u Viktoriji i pripadnik prve generacije srpskih migranata koji su ovde dolazili posle Drugog svetskog rata. Mnogi su bili obradovani da ga vide, a među njima i episkop Siluan.
Čika Miro Popović je želeo da pozdravi čitaoce „Vesti“ i da im poruči da on i dalje hrabro prkosi svojim godinama.
– Kad me ljudi pitaju: „Kako si Miro?“, samo im kažem da mi je 97 godina. Ne treba ništa drugo da kažem. Želim da pozdravim sve moje stare poznanike i da poručim da se nadam da ćemo se još dugo viđati. Naravno, želim im da stignu moje godine – kaže Miro Popović, koji i danas redovno čita naše novine.
Sa svojim pokojnim bratom Dušanom bio je jedan od više osnivača prve srpske parohije Sveti Sava u Karltonu, a zatim i manastira Sveti Sava u Ilajnu, te Crkve Sveti Sava. Nije skrivao zadovoljstvo što je doživeo obeležavanje značajnog jubileja srpske crkve u Australiji.
– Ponosan sam šta je naša generacija uspela da uradi i ostavi u nasledstvo drugima. Drago mi je da vas sve vidim, nisam dolazio par godina, daleko je da se vozi. Osećam se još dobro. Kad sam došao u Australiju radio sam teško, po tunelima, sve dok nisam našao dobar posao u osiguravajućem društvu gde sam proveo 30 godina – rekao je čika Miro reporteru „Vesti“.
Slušajte žene i bez žurbe!
– Velika je zasluga moje supruge Nade (93) za naše zdravlje i godine. Zajedno smo u srećnom i skladnom braku čak 70 godina. Ona vodi računa da se uvek pravilno hranimo, sa dosta voća, povrća i ribe. Kuva i sprema za nas dvoje. U životu sam se držao mota koji mi je po dolasku dao jedan Australijanac, koji reče: „Bez puno briga, bez puno žurbe i sve u životu radi bez stresa.“ To je vrlo važno. Ne treba ni u čemu preterivati. Uvek sam išao linijom manjeg otpora. Još uvek idem dva puta nedeljno na gimnastiku, vozim kola. Viđaćemo se mi još dugo – poručio je čika Miro čitaocima „Vesti“.
