Srpska kuća u Bonirigu prošlog vikenda je bila domaćin veselim Slavoncima, koji su po šesnaesti put održali tradicionalno „Slavonsko veče“, družeći se međusobno, ali i sa prijateljima iz drugih krajeva u kojima su živeli Srbi.
Slavonski Srbi ne zaboravljaju svoj kraj, šesnaest godina zaredom se okupljaju u tri najveća grada Australije i pored svoje kulturne baštine, koju ljubomorno nastoje da sačuvaju, prilozima sa ovih humanitarnih druženja pomažu ugroženim zemljacima u starom kraju. Pored toga sakupljaju i šalju sredstva za obnove svojih crkava, koje su porušene ili stradale zubom vremena.
Među okupljenim narodom videle su se čitave porodice, deke i bake sa unučićima koji su sa zanimanjem pratili šta se oko njih događa, a porasli su od ponosa kad su ih poveli u veliko kolo da zajedno sa ostalima zaigraju. Poglede i pažnju ostalih su privlačili i najstariji članovi zajednice, među kojima je i ove godine bila baka Miljka Tomić, stara 94 godine, poreklom sa Banije, koju sin i kćerka redovno dovode na ovakve manifestacije na kojima, kako kaže, čuje naš divan jezik i susretne nekoga poznatog.
Kako privući mlade
Milena i Vladimir Drageljević, Slavonci koji su već dugo u Australiji i koji su mnogima pomogli da se snađu na Petom kontinentu, i danas su aktivni u udruženju i pomažu da se razne manifastacije održe.
– Volim naš narod i podržavam ova naša dugogodišnja druženja. Dugo, možda i petnaest godina unazad, svake godine idem u Melburn kad se tamo održava Slavonsko veče. Dolaze i oni u Sidnej, ali ove godine su izostali. Pomalo se primećuje da je posećenost opala. Za razliku od pre desetak godina, mlađi ljudi traže druge vidove druženja i na nama starijima je da opet svojim trudom i primerom ukazujemo da treba održati duh zajedništva, kako bismo lakše sačuvali naš identitet, što je važno za svaku skupinu ljudi. Potrebna nam je masovnost i zbog učešća u humanitarnim akcijama, koje sprovodimo sa ciljem da prikupimo što više novca za pomoć onima kojima je potreban, kao i za obnove hramova u starom kraju, koji vape za renoviranjima – kaže gospodin Vladimir Drageljević.
Na ove reči nadovezala se njegova supruga Milena:
– Mladi pomalo gube interesovanje, većina njih koji su rođeni u Australiji su se poprilično asimilirali u ovo društvo. Njima su ova druženja interesantna, ali ne učestvuju aktivno, gube polako osećaj pripadnosti, na šta najveći uticaj ima kućno vaspitanje. Mi koji rođeni i koji smo živeli u starom kraju još crpimo onu tamošnju energiju i čuvamo sećanja – kaže gospođa Milena.
Gosti sa raznih strana
Dragan Peršić, poreklom sa gore Šamarice na Baniji, živi u Kanberi, ali ne propušta krajiška okupljanja u Bonirigu. Njemu i njegovoj supruzi Dragici nije teško da se zapute iz nekoliko stotina kilometara udaljenoga grada kako bi podelili radost susreta sa svojim zemljacima i prijateljima, porodicama Stojaković i Jovančević, sa kojima su sedeli, igrali i pevali i ove večeri.
– Volim druženja sa našim ljudima. Mi u Kanberi nemamo ovakve događaje i zato već godinama redovno dolazimo i uživamo u viđanjima s prijateljima i našim običajima. Redovan sam učesnik i Banijskih večeri, na kojima često uzmem učešće u pesmi „Ojkači“ koju pevam kad god mi se pruži prilika – priča Dragan Peršić.
Druženja Krajišnika u Bonirigu često posećuje i nekolicina naših zemljaka iz Vulongonga, a među najredovnijima su Stevo Košpenda i njegova supruga Danica…
Jedne godine bilo nas 800!
Predsednik udruženja „Srbi Slavonije“ Miloš Jugović kaže:
– Moji prijatelji iz odbora i ja smo se potrudili da dođe do ovoga okupljanja, da se družimo i da omogućimo i drugima da se druže i da iz naše Slavonije upoznaju nekog koga do sada možda nisu znali. Pored toga, pokušavamo i da sakupimo sredstva i pomognemo nekome kome je pomoć potrebna. Naše malo odavde vrlo dobro dođe onome ko nema ni to malo. Naš narod u starom kraju živi u teškim uslovima, pomažemo i obnovu naših hramova, slali smo za obnovu crkve u Pakracu, pomažemo i obnovu crkava u Vrbovljanima, Okučanima… Žalosni smo što vidimo da se naše večeri ne posećuju više u onom broju kao pre desetak godina. Sećam se da se nekada nije mogla dobiti ulaznica, bilo je sve prepuno, jedne godine je bilo oko 800 ljudi koji su došli na druženje sa Slavoncima… Kad nas je više, onda smo u većoj mogućnosti više i da pomognemo, pa se nadam da ćemo iduće godine vratiti zainteresovanost naše mlađe publike – zaključio je gospodin Jugović.
