Njegovo preosveštenstvo gospodin Siluan, episkop Mitropolije Australijsko-novozelandske, uoči Vaskrsa izašao je u susret našem listu i čitaocima „Vesti“, kako bi upoznao verni narod sa planom o završetku građevinskih radova na izgradnji Koledža Sveti Sava u sidnejskom Varovilu.
Zahvaljujući se „Vestima“, koje su i kumovi Koledža i koje pomažu da se glas crkve redovno i što dalje čuje, episkop Siluan najpre je podsetio da je ovaj značajni projekat započet pre 15 godina.
– Želja naseg naroda bila je da im se deca obrazuju i stasavaju u sopstvenoj školi u kojoj bi imali i jedan kodeks vrednosti koje bi im pomogle da se suoče sa svim izazovima koje im nameće život u savremenom dobu. Zamisao o projektu rodila se mnogo ranije, ali se sa realizacijom započelo 2004. godine. Iste godine, prilikom prve posete Australiji, blazenopočivši patrijarh Pavle tada je osveštao imanje i položio kamen temeljac budućem Koledžu. Bilo je tada mnogo energije i motivacije i zaista su u tom periodu urađene značajne stvari – kaže episkop australijsko-novozelandski Siluan.
Potrebno još 1.300.000 dolara
Koliko je do sada sredstava uloženo u izgradnju?
– Do sada je u sve podzemne i nadzemne građevinske radove uloženo više od dva i po miliona dolara. Sada smo u završnoj fazi, ali da bi se uzgradnja privela kraju potrebni su podrška i pomoć našeg naroda.
Prema Vašoj proceni, koliko je još potrebno novca da se radovi na izgradi Koledža Sveti Sava privedu kraju?
– Potrebno je milion i tri stotine hiljada dolara. Do sada smo na različite načine prikupljali novac, uglavnom organizacijom piknika za naš narod. Odziv je bio solidan, ali se nije prikupilo dovoljno sredstava za ovaj zahtevni projekat.
Preosvećeni vladiko, da li imate ideju kako sakupiti preostali potreban iznos?
– Imam. Pokrenuli smo projekat „Hiljadu i trista kaplara“ koji predstavlja izobražavanje žrtve i ljubavi koju su mladi kaplari imali i dali za otadžbinu u Prvom svetskom ratu. Oni su ostavili svoje studije po evropskim univerzitetima i došli da daju svoj doprinos u odbrani države. Ispunjavajući tu žrtvu ljubavi, dajući sebe, dali su i tu Svetolazarevsku žrtvu, ili Kosovsku žrtvu, radi svojih bližnjih. Želeli smo da podsetimo na njihov primer u našoj sredini i da projektom inspirisanim i nazvanim po njima pronađemo 1.300 ljudi ili porodica koji bi na sličan način kao kaplari, svojom žrtvom, u vidu donacije od 1.000 dolara, pomogli naše buduće generacije na Petom kontinentu. Ovim „jurišom“ bismo završili građevinski deo radova i osposobili objekat za njegovu namenu.
S obzirom da u Australiji živi oko sto 100.000 Srba, verujemo da ne bi trebalo da predstavlja problem pronaći njih 1.300 koji bi učinili taj „poslednji juriš“?
– Da, u pravu ste. Nadamo se da će se naša zajednica ujediniti oko ovog projekta, koji i jeste zamišljen kao projekat cele zajednice u Australiji, ali i Novog Zelanda, jer naš narod duhovno pripada Mitropoliji koja obuhvata ove dve zemlje. Sa željom da zajedno završimo Koledž, ovim putem pozivamo sve, naročito one koji su u prilici i mogućnosti, da budu pregaoci i da svojim primerom posvedoče važnost ovoga projekta. Pomoć može da znači i u moralnom smislu, kako bi ovaj projekat bio prihvaćen i prepoznat kao značajan u našoj celoj zajednici – ističe vladika.
U kuli imena donatora
Episkop Siluan napominje da velika zahvalnost pripada svima koji su do sada uložili svoj trud i onima koji ga i dalje ulažu.
– Ali, eto, sada nam je potreban taj dodatni napor da zajednički ućinimo taj završni „juriš“ kao kaplari i da tom žrtvom dovršimo Koledž, a samim tim i u doglednoj budućnosti otvorimo školu. Posle bi sve išlo jednostavnije i lakše, jer bismo imali prava da zatražimo pomoć od države.
Ako taj željeni „juriš“ prođe u najboljem redu, kad može da se očekuje da Koledž primi prve učenike?
– Ako bismo završili ove radove za godinu dana, onda bismo za dve, najviše tri godine mogli i da otvorimo Koledž. Što se nastavničkog kadra tiče, radimo i na tome. Imamo dosta mladih i obrazovanih, kao i starijih i iskusnijih učitelja i učiteljica sa kojima smo u kontaktu i sa kojima ćemo razgovarati na temu nastavničkog programa. Taj program bi osposobio decu da imaju pravi pristup, da mogu da razmišljaju na način koji nije samo sistemski, nego i kritički, koji bi čak prepoznavao i duhove, kako je govorio Sveti Jovan Bogoslov. Učili bismo decu da zrelo prepoznaju ono što se oko njih dešava i da budu aktivni učesnici u izgrađjivanju zajednice ovoga dela sveta. Ovaj Koledž biće doprinos i široj zajednici Australije, kao naš mirisni cvet koji treba da ukrasi ovaj buket multikulturalnog drustva u kojem se nalazimo. Iskazali bismo naš vrednosni sistem koji je utemeljen u srpskom čoveku i hrišćanskim vrednostima – na Svetosavlju, a Svetosavlje je u stvari pravoslavlje koje je opevano srpskim jezikom i prožeto srpskim duhom. Važno je da takav kodeks naša deca imaju u sebi.
Episkop Siluan je dodao da će se zahvalnost svima koji učine ovaj napor ispratiti uklesavanjem njihovih imena u poseban mural „1.300 kaplara.“
– Imena svih koji su do sada doprineli izgradnji Koledža bice upisana, a imena svih većih donatora koji će biti u kategoriji kumova, imaće posebno mesto. Njihova imena biće, najverovatnije, u kuli koja će na svoj nacin biti i simbol koledža. Ugradimo se u Koledž Svetoga Save, koji će biti garant našeg opstanka na Petom kontinentu. Izgradimo Koledž Svetog Save da bi on izgrađivao nas – poručio je na kraju episkop australijsko-novozelandski Siluan.
Episkop Siluan napominje:
– Završetak radova bi bio od velikog značaja i u moralnom smislu, jer bismo konačno imali našu obrazovnu instituciju kao simbol naše zrelosti. Koledž je neophodan zbog pravoslavnog vaspitanja i obrazovanja naše dece u Svetosavlju, sa kojim bi oni stasavali u punom smislu, jer čovek nije samo razum, on je i srce i duša i telo koje ima mnogo receptora. Svaki taj receptor treba da se izgrađuje. Naša deca bi se u pravom smislu razvijala po pravoslavnom etosu. Naši mladi bi se na svaki način usmeravali u svemu što bi im bilo potrebno i u njihovom profesionalnom životu, kao i u svim drugim sferama
Šta će se još nalaziti na imanju Koledža?
– Svakako su u planu i sportski tereni, kao i episkopska rezidencija, još jedan hram, naselje za starije osobe, ali i etno selo u kojem bi se narod okupljao i družio tokom boravka na ovom imanju.
