Preteča boksa datira još iz drevnih vremena antičkih Grka i starih Rimljana. Na sreću, danas je to isključivo sportska veština, a ne borba na život i smrt, kao nekada davno kad je u rimskim amfiteatrima jedan od boraca neretko bio žrtvovan, kako bi publika bila zadovoljna.
Za borbu pesnicama u današnje vreme postoje jasna, pisana pravila – ali jačina udarca i danas je često presudna.
To je ipak jedan od retkih sportova u kojima je namera takmičara da suparnika fizički onemogući da nastavi borbu, često i po cenu fizičke povrede. Boks je kao takav i dalje zabranjen na Islandu, kao i u Iranu, Saudijskoj Arabiji, Severnoj Koreji…
U Švedskoj je bio zabranjen do 2007. godine, a u Norveškoj je postao legalan tek 2014. Očigledno, sve više društava širom sveta smatra da su prošla vremena poput onog 1996. kad je Majk Tajson na zaprepašćenje celog sveta u ringu odgrizao uvo svom suparniku Ivanderu Holifildu.
Danas se u boksu daleko više drži do onog starog zvanja plemenite veštine, u kojoj se protivnik pre svega poštuje. Čak i kad ga dobro isprebijaš u ringu…
– Gotovo svuda ćete danas videti da pobednik podigne konopac, kako bi poraženi izašao iz ringa – kaže Petar Lošić, mladi bokser Iz Adelajda, koji neustrašivošću i snažnim pesnicama krči put ka visokom društvu u ovoj borilačkoj veštini.
Petar se takmiči u poluteškoj kategoriji (do 81 kg) i trenutno je fokusiran na to da se izbori za mesto u australijskom državnom timu za Olimpijske igre u Tokiju 2020. godine.
U razgovoru za „Vesti“ ovaj mladi borac objašnjava zbog čega je izabrao baš boks.
– Još kao dečak, posmatrao sam svog oca Dragana kako trenira u ringu i poželeo da postanem bokser. Kad sam nakon vežbanja nekoliko borilačkih veština, sa 17 godina ušao u ring teretane West Central, znao sam da tu i pripadam – objašnjava Petar.
U ringu gde mladi Lošić trenira dva puta dnevno, stoji natpis „Bol je trenutan, slava je večna“…
– Želim da jednog dana s ponosom pogledam u prošlost, znajući da sam dao sve od sebe da postanem dobar bokser – kaže ovaj mladić.
Najveći Petrov navijač je upravo njegov otac Dragan Lošić. Tu je, naravno, i ceo tim koji ga vodi ka pobedama. Trener Entoni Lagoco, zatim bivši nigerijski šampion Frajdej Nvivu i Metju Moris, kao i Petrov prijatelj Ašer. Oni ga često podsećaju da su vrline kao što su iskrenost i poštovanje najvažnije, ne samo u sportu, već i u životu.
Petar takođe ima i dva važna lokalna sponzora, „Mivela“ Andrije Popovića i „Zipbolt“, firmu Milana Pilje. Zahvaljujući njihovoj velikodušnosti i ljubavi prema sportu, Petar je u mogućnosti da napreduje i da veruje u velike ciljeve.
Lošić je pre dve nedelje putovao na Novi Zeland sa državnim timom, a sada ima mečeve na Samoi. Na obe turneje – pobeđuje!
Pripreme za Olimpijske igre 2020. su ozbiljne i velike. Da bi ostvario snove i plasirao se na najveću smotru svetskog sporta, prvo treba da prođe Elitnu selekciju muške reprezentacije Australije 23. juna 2019. a potom i Igre Okeanije. Ako sve bude išlo prema Petrovom planu, septembra ove godine boriće se i u Rusiji, na AIBA Svetskom šampionatu.
Petar ukratko, ali vrlo jasno opisuje kako izgledaju njegove svakodnevne pripreme za mesto na Olimpijskim igrama.
– Moji dani se sastoje od sledećeg: treniraj, jedi, spavaj, oporavi se, pa sve to ponovo. Treniram šest dana u nedelji, dva sata ujutru i dva sata popodne. Hranim se po režimu koji propisuje dijetetičar, a ishrana se sastoji od pet obroka dnevno – objašnjava Lošić.
Snovi iz detinjstva polako se ostvaruju. Pre svega napornim radom, velikim odricanjima i beskrajnom upornošću, kojima nadograđuje bogomdani talenat. Petar Lošić je zbog svega toga velika nada australijskog boksa, a već iduće godine u Tokiju mogao bi da postane borac o kojem priča svet.
Skeniranje suparnika
Petar Lošić dobro zna da za uspeh u boksu nije dovoljan samo žestok rad u ringu i u teretani. Mnogo toga ima i u analizi rivala.
– Kad odem na neko takmičenje ne znam uvek s kim sve mogu da se susretnem u ringu. Zato mnogo vremena provodim proučavajući moguće suparnike, njihove udarce, način na koji se brane i kreću u ringu, njihove pobede i poraze – kaže Lošić.
Luis, Kličko, Holifild…
Kao i svi mladi sportisti, i Petar ima svoje uzore.
– Najviše cenim Lenoksa Luisa, Vladimira Klička i Ivandera Holifilda. Trudim se da se ugledam na njih – kaže Petar.
Pored predanog rada u ringu, mladi Lošić se trudi i da što bolje nauči srpski jezik.
