Srce Bobana Nikolića (26) ostalo je zarobljeno na rodnom Kosmetu, hiljadama kilometara daleko od Čikaga u kome se našao kada je sa porodicom krenuo u potragu za boljim životom. Jer, u zavičaju mu je ostala devojka Jovana Đokić (24) koju je sada napokon isprosio i to u carskom gradu Prizrenu.
Prošlo je 10 godina od kada su Nikolići krenuli preko okeana i od tada je mnogo toga došlo na svoje. Boban je bio srećan što su svi zdravi, što se porodični posao s kamionima dobro razvija, ali ne i što je u tuđini bez svoje devojke iz sela Tomance kod Kosovske Kamenice.
Ipak, ni tih 8.400 kilometara vazdušnom linijom nije predstavljalo prepreku jer je imao želju i volju. Boban i Jovana su bili u vezi na daljinu tri godine.
– Upoznali smo se na jednom rođendanu, posle kog se nismo ni videli ni čuli dve godine. Prvi susret posle tog perioda bio je presudan. Zaigrali su leptirići u stomaku – smeje se Boban.
Dok je on u tuđini zarađivao za bolji život, Jovana je na Kosmetu radila na usavršavanju znanja. Vredno je učila i uspela da završi fakultet sa zvanjem diplomiranog hemičara. Razdvojenost Bobanu nije davala mira. Bio je siguran u sebe i svoja osećanja, u izbor devojke s kojom želi da provede ostatak života. I zato premišljanja nije bilo. Jednog dana Boban se probudio i prelomio, ide na svetu srpsku zemlju, da isprosi Jovanu Đokić.
Ispunio dve želje
U glavi je imao plan, želeo je da to bude posebno, drugačije, nesvakidašnje. I ispunio je dve želje, da obiđe Prizren i da ga Jovana tamo čeka.
– Oduvek sam želeo da obiđem Prizren. Sem toga što je prelep i što pogled sa tvrđave ostavlja bez daha, ima neverovatnu istoriju koja nas čini bogatim narodom. Grad sam poznavao samo sa slika, bio sam očaran njegovim crkvama. Govorili su mi da nije bezbedno, ali odlučio sam da rizikujem – priča Boban Nikolić za „Vesti“.
Za prosidbu je mladić rodom iz Gnjilana izabrao Kaljaju, srednjevekovno utvrđenje u Prizrenu u kom se neko vreme nalazila prestonica srpskog carstva. Iako su prve bedeme podigli Vizantijci, ova tvrđava vezuje se za cara Dušana Silnog koji je proširio. Boban je pažljivo birao mesto koje će, sasvim sigurno, oboje pamtiti dok su živi.
Kao u bajci
– Jovani nije bilo neobično, jer je znala da želim da vidim Prizren. Kada sam predložio da odemo, da obiđemo Dušanov grad, pristala je. Sa nama su pošli i drugari, tako da ništa nije bilo sumnjivo. Jedva sam dočekao da se popnemo na Kaljaju, da je zaprosim. Iznenadila se, počela je da se hvata za glavu, da se smeje… Bilo je kao u bajci – priča nam Boban.
Pored prelepih fotografija sa Prizrenske tvrđave, proševinu je zabeležio i video-snimak iz vazduha. Boban kaže da nije bilo teško, jer je dron sve odradio, a i brat od tetke je uhvatio dobar kadar telefonom, pa će imati uspomenu za ceo život.
Eto nas i dogodine
Čuvena parola „Dogodine u Prizrenu“ za Bobana sada ima posebnu težinu.
– Ta poruka za mene je dobila na značenju. Sigurno ćemo ponovo da posetimo carski grad – ne dvoumi se budući mladoženja.
Bratanac centar sveta
Majka Mirjana, rodom je iz Kmetovca, kod Gnjilana, dok je otac Zvonko iz mesta Rajanovce. Pored roditelja, Bobanu u Čikagu društvo pravi i brat Bogdan. Međutim, najviše vremena voli da provodi s jednim posebnim lepotanom.
– Bratanac Konstantin je tamo moj centar sveta – kaže Boban.
I venčanje na svetoj zemlji
Uprkos veridbi, Bobanova i Jovanina najveća želja, da budu zajedno, trenutno nije moguća. Kaže da ona još neće s njim u Čikago, pošto pandemija otežava njihove planove. Ali, Boban je siguran da će sve doći na svoje.
– Nismo još doneli odluku gde ćemo se venčati, ali će sigurno biti na svetoj srpskoj zemlji. Biće to neko posebno mesto iz srpske istorije, kao što je Prizren, grad cara Dušana, a hvala bogu, imam veliki izbor. O tome ćemo zajedno odlučiti – kaže nam Boban i ponavlja da mu u tuđini najviše nedostaje Jovana zbog čega putuje jednom do dva puta godišnje na Kosmet.
