Iako je imala samo šest godina kada je pre 25 godina otišla u Ameriku, Nevena Jevtić, rodom iz Kaludre kod Rekovca, koja živi u predgrađu Čikaga, ne samo što je očuvala srpsku tradiciju, već Amerikance i treću generaciju Srba u ovoj zemlji uči da spremaju stara, srpska jela.
Ona je pokrenula blog www.thebalkanhostess.com pomoću kog svi mogu da nauče da prave sitne kolače, čupavce, vanilice, gibanice, uvijaju sarme… Za samo godinu dana ima više od 4.000 pratilaca iz celog sveta. Nevena sadržaje piše na engleskom jeziku, ali zbog ogromnog interesovanja, blog može da se čita na svim jezicima sa Balkana.
– Da budem iskrena, nisam se nadala ovolikom interesovanju i svaka poruka koju primim od pratilaca veoma mi je draga. Još kada sam se pre sedam godina udala za Milovana, moji prijatelji, koji su tada takođe bili mladi domaćini i domaćice, kad god bi došli u posetu, pitali bi me za neki kulinarski savet ili recept. Odavno sam razmišljala o pokretanju bloga, a pravo vreme bila je pandemija virusa korona. Naši ljudi i stranci očarani su srpskim specijalitetima. Moj cilj je da ih dočaram prvenstveno mladim ljudima druge i treće generacije zemljaka, a uz fotografije ujedno da im prikažem naše balkansko ugostiteljstvo – kaže Nevena za „Vesti“.
Ova vredna i kreativna Levčanka, je u Čikagu završila De Paul univerzitet, smer Industrijska/organizaciona psihologija, zatim i master. Trenutno radi kao konsultant za ljudske resurse u jednoj firmi sa sedištem u Milvokiju, a položila je i veoma težak ispit i dobila sertifikat SHRM organizacije, vodeće kada su ljudski resursi u pitanju.
Dok je studirala, sama je pravila raspored časova kako bi mogla pola godine da bude u Americi, a pola u Srbiji. Iako je to tada bilo teško, jer nije bilo velikih mogućnosti za biranje onlajn časova na njenom fakultetu kao što je to sada slučaj, ona je našla načina da to iskombinuje.
– Kad ima volje ima i načina. A ja sam ih nalazila, jer sam veoma vezana za Srbiju. Svaki letnji raspust sam sa bratom Aleksandrom provodila u Levču, jer je mojoj majci Jeleni i ocu Draganu bilo bitno da očuvamo srpski jezik, običaje i tradiciju. Inače, naši roditelji otišli su u Ameriku godinu dana pre nas da bi našli posao i pripremili sve za naš dolazak. Brata i mene u Čikago je dovela baka Ljiljana Radivojević. Putovali smo avionom prvi put u životu i niko od nas nije znao reč engleskog jezika. Baka je posle dolazila na po nekoliko meseci, a deka Mileta je u Americi radio desetak godina – dodaje Nevena.
Nedostaje duša Srbije
Nevenin suprug, koji je u Ameriku došao preko vereničke vize, takođe je veoma vezan za levački kraj. U tuđini imaju malo rodbine, pa svake godine dolaze u rodni kraj. Kada su se venčali, u potrazi za mirnijim životom, preselili su se u predgrađe Čikaga. Planiraju da se vrate u zavičaj, ali trenutno ih posao veže za Ameriku.
– Najviše nam nedostaju naša priroda i kultura, a još više sporiji tempo života. Kad se mnogo uželimo kuće, posetimo crkvu ili odemo u prirodu. Nedostaje nam i srpska hrana, jer, iako spremamo po istom receptu, ukus nije kao u našem Levču. Možda nam, ipak, najviše nedostaje duša koju ima naša Srbija, jer, koliko god da je Amerika lepa, nema toplinu i srdačnost naše Srbije – setno će Nevena.
