Kanadski naučnik srpskog porekla Jovica Riznić, koji živi i radi u Otavi, nagrađen je visokim priznanjem koje zajedno dodeljuju Kanadska komisija za nacionalnu sigurnost i Kanadska nuklearna asocijacija.
Prva je strukovno, a druga industrijsko udruženje. Riznić je dobitnik nagrade „Harold Smit“ (Harold A. Smith Outstanding Contribution Award) koja se dodeljuje za izuzetan stručni doprinos u nekoj od disciplina od značaja za upotrebu nuklearne energije.
Određenije, on je nagrađen za značajan doprinos u istraživanju i obrazovanju u nuklearnom inženjerstvu u oblasti prenosa toplote i mehanike fluida u nuklearnim reaktorima kao i pouzdanosti, sigurnosti i raspoloživosti sistema i komponenti nuklearnih reaktora.
Srbija daleko od nuklearke
Riznić nije optimista u pogledu moguće gradnje nuklearke u Srbiji.
– Srbija ima mnogo prečih problema posebno ekonomskih, pa je nuklearna energija daleko od prioriteta u doglednoj budućnosti – rekao je ovaj naučnik.
– Veoma sam počastvovan dodeljenim priznanjem jer dolazi od predstavnika struke u oblasti u kojoj već decenijama radim. Kanadska komisija za nacionalnu sigurnost reguliše sve aspekte upotrebe nuklearne energije u mirnodopske svrhe, od rudnika uranijuma preko upotrebe radioaktivnih izvora za medicinske svrhe i industrijskih uređaja do nuklearnih elektrana – izjavio je Jovica Riznić za srpske medije.
Kanada je jedna od visokorazvijenih zemalja u kojoj se istraživanjima i primeni nuklearne energije posvećuje posebna pažnja. Od 19 nuklearnih elektrana čak 18 je u najrazvijenijoj provinciji Ontario, a u njima se proizvodi više od polovine električne energije u toj provinciji dok je udeo nuklearki u proizvodnji elektro energije u celoj Kanadi oko 15 procenata.
Govoreći o kanadskom nuklearnom miljeu, Riznić je ustvrdio da kanadske nuklearne elektrane imaju dobre karakteristike kako u sigurnosti tako i pouzdanosti i proizvodnji električne energije. On je još kazao da je električna energija iz nuklearki pet puta jeftinija od električne energije iz solarnih sistema i osam puta jeftinija od struje dobijene iz turbina na vetar. Ipak najveći deo električne energije u Kanadi i dalje dolazi iz elektrana na ugalj i gas i hidroelektrana.
Kanada izvozi nuklearnu tehnologiju, pa je tako, na primer, izgradila nuklearnu centralu Černjavoda u Rumuniji. Na pitanje da li postoji bilo kakva saradnja Srbije i Kanade na tom polju Riznić je odgovorio – negativno.
– Nažalost nema nikakve, ne bar značajnije saradnje ili sa njom nisam upoznat iako održavam bliske kontakte s kolegama iz stare laboratorije za termotehniku i energetiku u Institutu u Vinči, kao i sa profesorom Vladimirom Stefanovićem, stručnjakom za energetiku sa Mašinskog fakulteta u Beogradu – rekao je on.
Osim što se svakodnevno radno bavi kanadskom nuklearnom problematikom, Riznić je prošle godine, kao priređivač i urednik, okupio dvadesetak vodećih stručnjaka u svetu koji su zastupljeni u knjizi „Generatori pare za nuklearne elektrane“ (Steam Generators for Nuclear Ponjer Plants). To je najkompletnija stručna publikacija o generatorima pare koji su jedna od glavnih komponenti nuklearnih elektrana.
