Grupi stalnih štićenika Humanitarnog mosta „Vesti“ u Raškoj oblasti, na Kosovu i Metohiji i severu Crne Gore, koji su tokom prošle i početkom ove godine dobili vrednu pomoć našeg čitaoca i velikog dobrotvora V. A. iz Sidneja, pridružio se prvih dana marta i Vukomir Tomović, siromašni samohrani otac iz Novog Pazara.
I njemu je uručeno 350 australijskih dolara. Donacija mu je, kako naglašava, stigla u pravom trenutku, kad su on i njegovi paralizovani i nepokretni sinovi Ivan i Predrag ostali bez lekova i dinara u kući.
Duže od dve decenije bolesni i siromašni Vukomir, najpre u zabitom Pasijem Potoku na Rogozni, a potom u novopazarskom prigradskom naselju Šestovo, sam i bez ikakvih prihoda brine o nepokretnim sinovima Ivanu i Predragu, obolelim od teškog oblika mišićne distrofije. Poslednjih godina uz njih su samo čitaoci „Vesti“. Pomogli su im da na periferiji Novog Pazara sagrade kuću i budu bliže lekarima, pomažu im da kupe ogrev i namirnice, nabave lekove…
Borba za opstanak
– Hvala beskrajno plemenitom V. A. iz Australije. Bog mu dao sreće i zdravlja. Iz ove zemlje do sada nam je stiglo najviše pomoći. Da nije dobrih ljudi i njihovih donacija, ne znam kako bismo preživeli sve nedaće koje nas prate decenijama, od Ivanovog i Peđinog rođenja – priča Vukomir.
On ističe da će ova godina biti teška, jer je sve papreno skupo, a donacije dobrih ljudi su se proredile.
– Svaka pomoć, pa i ova iz Sidneja, vredna nam je kao kuća u borbi za goli opstanak. Da ne bismo ostali bez svetla, izmirićemo dug za struju, kupićemo nešto od namirnica i naravno najpotrebnije lekove. Još jedno veliko hvala ovom dobrotvoru velikog srca i dobre duše – poručuje ovaj samohrani otac iz Novog Pazara.
Za Atifu Ljajić, siromašnu i neverovatno upornu Novopazarku, Srbija i svet čuli su pre sedam godina kada se posle pete vantelesne oplodnje, rizikujući i život, prvi put porodila u 60. godini i na svet donela danas sedmogodišnju ćerkicu Alinu.
Svega je ponestalo
Svojom hrabrošću i neverovatnom željom da se i u poznim godinama ostvari kao majka, Atifa je mnogim ženama, željnim poroda, dala nadu i uverenje da za potomstvo nikada nije kasno. Sedam godina posle Alininog rođenja Atifa živi teško i jedva prehranjuje i školuje svoju mezimicu. Nakon porođaja mnogi su joj obećavali pomoć, a potom je naprasno zaboravili. Uz nju su ostali samo čitaoci „Vesti“. I najnovija donacija stigla je od naših čitalaca. Porodica Milovanović iz Berna u Švajcarskoj poslala joj je 150 franaka.
– Pomoć porodice Milovanović iz Švajcarske mnogo će nam značiti, jer nam dolazi u trenutku kada nam je svega ponestalo. Imaćemo za život bar za mesec-dva, a za kasnije videćemo, snaći ćemo se nekako. Možda se pojavi još neki dobrotvor da nam pomogne. Kad god pomislimo da smo u bezizlaznoj situaciji, stigne neka pomoć, kao da je sam Bog šalje. Tako je već godinama – objašnjava Atifa i moli nas da porodici Milovanović prenesemo njenu zahvalnost do neba i velike pozdrave.
Radost na devet adresa
Osim Vukomira Tomovića, donacije dobrog V. A. iz Sidneja, svaka vredna po 350 dolara, dobile su i siromašne bake Danica Veljović, Radmila Tošić, Marta Kopilica i Slobodanka Milošević, bolesni ratnik sa Košara Miloš Jovanović, slepa Marija Grebović i porodica Seferović iz Rožaja. Narednih dana 350 dolara biće uručeno i teško bolesnoj Vukici Milosavljević iz sela Kašalj na Rogozni.
Bolesna i unuka
Osim što teškom mukom brine o nepokretnim sinovima, Vukomir je suočen sa još jednom nevoljom. Igrom zle sudbine unuka Katarina (20), ćerka njegovog trećeg i zdravog sina Zorana, nepokretna je i od rođenja vezana za invalidska kolica. Njeni roditelji obilaze bolnice širom bivše Jugoslavije u nadi da će bar za nju biti leka.
Dijaspora i „Vesti“ uz nas
– Penzija mi je oko 150 evra, a stanarina 200 evra, plus komunalije i struja. Pošto više nisam mogla da plaćam kiriju, dobila sam otkaz i sa Alinom ostala na ulici. Srećom, spasla nas je jedna divna i plemenita gospođa iz dijaspore koja želi da ostane anonimna. Ona nam već dve godine unapred za šest meseci plaća stanarinu i obezbeđuje krov nad glavom. Nikada joj se ne možemo odužiti. Bogu se molimo da nagradi njenu humanost i dobrotu – priča Atifa i dodaje:
– Kad sam se porodila puno ljudi me posećivalo i hrabrilo, mnogi su mi tada obećavali pomoć, a potom su me svi zaboravili. Dijaspora i „Vesti“ ostali su uz mene i Alinu i danas nas drže u životu, hvala im beskrajno. Bogu se molim da ih čuva i nagradi njihovu dobrotu – ističe Atifa.
Podseća da se uprkos siromaštvu i svim nedaćama sa kojima se suočava, nikada nije pokajala što se toliko borila za potomstvo. Ponosna je na svoju Alinu, mamino zlato. Nada se da će, iako gazi 68. godinu, uz svoju lepoticu biti još dugo.
