Vrlo često, skoro mesečno, dobrotvorka Anđelka Đurović iz daleke Australije obraduje nekog, a nekada i po nekoliko štićenika Humanitarnog mosta „Vesti“ u Raškoj oblasti, na Kosovu i Metohiji i severu Crne Gore. Najčešće usamljene i bolesne bake sa Golije, Peštera i Rogozne, ne retko i siromašne đake pešake.
Bolesna baka
I početkom ovog februara dobrotvorka iz Melburna poslala je u ovaj kraj dve vredne donacije – po 100 dolara usamljenoj i teško bolesnoj baki Stani Minić iz zabitog Dragočeva na Rogozni i siromašnoj porodici Baždar iz Sjenice, u kojoj su svi teški bolesnici. Još jedna vredna donacija stigla je iz Švajcarske. Naš dugogodišnji čitalac i veliki dobrotvor Milenko Šipka sa 50 franaka obradovao je siromašnu porodicu Željka Joksimovića iz Donjeg Sebečeva kod Novog Pazara.
Starica Stana Minić ima 85 godina, živi u zabitom Dragočevu na Rogozni, nepokretna je, teško bolesna i godinama sama. Nema nikoga svoga, najbliži komšija udaljen je dva kilometra. Leti je povremeno posete dalji rođaci iz Novog Pazara koji joj iz grada donesu hleba i lekova, a zimi, kada je cela planina danima u snežnoj blokadi, čoveka ne sretne i po dva-tri meseca.
– Samo moja duša zna kako mi je u ovom bespuću: samoj, bolesnoj i nepokretnoj, daleko od lekara, bez lekova i bez ikakvih primanja. Dok sam bila na nogama, dok nisam pala na postelju, sve je bilo lakše i podnošljivije. Bar sam sama mogla da se obujem i obučem, da nahranim tri kokoške koje sam imala i sebi spremim nešto za jelo. Sad sam potpuno nemoćna, ponekad boga molim da me što pre „pozove“ i oslobodi svih ovih muka – priča starica i dodaje:
– Da nije rođaka i komšija iz susednih sela koji mi donesu hleba, pelene i najpotrebnije lekove, i dobrih ljudi iz belog sveta koji mi povremeno šalju vredne donacije, davno bih bila na onom svetu. Skapala bih od gladi i iznemoglosti. Hvala beskrajno plemenitoj Anđelki Đurović, Bog neka je čuva i sreća prati. Olakšaće mi život jedno vreme. Hvala svim dobrim ljudima koji su mi do sada pomagali. Kupili su mi šporet, krevet, dušek, televizor i kokoške – poručuje ova starica sa Rogozne.
Zlatno srce
Donacija Anđelke Đurović puno je obradovala i porodicu Baždar iz Sjenice, takođe dugogodišnje štićenike našeg Humanitarnog mosta. I njima je stiglo 100 australijskih dolara. Glava ove porodice, starina Raho, godinama je nepokretan, a svi njegovi odrasli naslednici: Elko, Safija, Ela i Sabaheta imaju smetnje u razvoju i nemoćni su da bilo šta rade i da se sami leče i prehrane. Da nije pomoći Crvenog krsta, Narodne kuhinje u Sjenici, dobrih ljudi iz ovog kraja i posebno humane dijaspore, ne bi mogli da prežive u najhladnijem gradu u Srbiji.
– I ova nama zlata vredna pomoć otići će za hranu, odeću, obuću i lekove. Bogu smo zahvalni što nam povremeno, kada nam je najpotrebnije, pošalje ovakve dobrotvore. Hvala humanoj Anđelki Đurović, Bog neka je čuva i sreća prati. Ne znam šta bismo mi da nije dobrih ljudi. Hvala im do neba – poručuje Elko Baždar u nadi da dijaspora i ubuduće neće zaboraviti njegovu porodicu.
Velike pozdrave i zahvalnost dobrotvoru Milenku Šipki iz Švajcarske šalje i siromašni, teško bolesni i jedva pokretni Željko Joksimović koji sa bolesnom suprugom Rajkom i ćerkom Anom, lakše ometenom u razvoju, jedva opstaje u Donjem Sebečevu kod Novog Pazara.
Dug za struju
Od kada se teško razboleo i ostao bez posla i penzije, Željko živi u prastaroj, trošnoj i zimi vrlo hladnoj kući, bez vode i kupatila, i bez ikakvih prihoda jedva prehranjuje suprugu i ćerku. Od polovine prošle godine štićenik je našeg Humanitarnog mosta. Čitaoci „Vesti“ već su mu pomogli da kupi ogrev i najneophodnije lekove. Trenutno sakuplja „dinar po dinar“ da bi izmirio dug za struju.
Hvala Milenku
– Hvala puno dobrom Milenku što me se setio, mnogo mi znači svaka pomoć. Nikakvih primanja nemamo, nismo ni zdravstveno osigurani. Iako sam skoro potpuno nepokretan invalidsku penziju ne mogu da ostvarim. Prehranjuju nas šest ovaca koje imamo i dobri ljudi koji nam povremeno pošalju pomoć. Nadamo se da nas dobrotvori iz dijaspore, posebno čitaoci „Vesti“, neće zaboraviti i da će nam i ubuduće pomagati da preživimo bolest, bedu i sirotinju. Pošto smo svi u kući teški bolesnici nadamo se da će nas konačno i država pogledati – ističe siromašni Željko.
