Od pet donacija, ukupno vrednih 1.000 švajcarskih franaka, koje je polovinom januara u Rašku oblast poslala porodica Rosić iz okoline Sen Galena u Švajcarskoj, jedna je (najveća) ovih dana završila u rukama Milana i Gorice Acković, brata i sestre iz zabitog sela Odojevići na Rogozni, dugogodišnjih štićenika našeg Humanitarnog mosta. Ova humana porodica njima je poslala 300 franaka. Radovale su se i siromašne bake Slobodanka Milošević i Ratka Đorđević sa Rogozne, porodica Baždar iz Sjenice i baka Hankija Kurtanović sa Peštera.
Vredna podrška
Svi oni beskrajno su zahvalni plemenitoj porodici Rosić koja je nekima od njih i ranije slala vrednu pomoć. Posebne pozdrave i zahvalnost do neba dobrotvorima iz Sent Galena šalju Milan i Gorica Acković naglašavajući da im pristigla pomoć mnogo znači, jer drugih primanja nemaju, a valja platiti struju, kupiti lekove i obezbediti namirice.
Bog neka čuva ove velike dobrotvore, sigurni smo da će Svevišnji nagraditi njegova dobra dela, želimo im dobro zdravlje, puno radosti i svaku sreću u životu – poručuje Milan Acković i ističe da ih je bog pogledao, jer im je ovo druga donacija u poslednjih desetak dana.
Zbog Goričine mentalne zaostalosti, ali i bratske ljubavi prema nemoćnoj sestri, Milan se nije ženio, jer ni jedna devojka, dok ih je još bilo u selu, nije htela u sirotinjsku kuću sa teškim i nepredvidivim bolesnikom, nije mogao ni da se zaposli, jer Goricu ni trena ne sme da ostavi samu.
Bar za hleb
– Mogao sam da odem u Novi Pazar, zaradio bih bar za hleb, ali ne smem Goricu da ostavim, bojim se izgoreće se na šporetu, izgubiće se u šumi ili će joj se nešto još gore dogoditi. Čuvam je tako skoro tri decenije, brinem o joj, sestra mi je, bolesna i nemoćna, bog je tako hteo, sav svoj život posvetio sam Gorici kojoj sam sada i otac i majka – kaže Milan.
Da nije starih porodičnih prijatelja iz susednih sela koji im povremeno donesu džak brašna i litar-dva ulja, Milan i Gorica bi već „umrli od gladi“, u celom selu ostalo je, pored njih dvoje, još troje staraca, nekada po mesec dana ne sretnu čoveka.
Obradujemo se kad vidimo lovca ili šumara, neki se sažale, pa nam, znajući da ja ne mogu do grada, iz Novog Pazara ili sa druge strane iz Leposavića donesu po neku paštetu, parče slanine ili kilogram šećera, poželimo se se soka, čokolade ili kolača – priča Milan i naglašava da se puno obradovao kada mu je pre nekoliko godina na vrata trošne brvnare oblepljene blatom zakucao humanitarac iz Novog Pazara Hido Muratović, a sa njim i ekipa Vesti.
Čuli ljudi da smo u nevolji, pa došli da nas posete i donesu nam nešto namirnica, svaka im čast, pešice su morali do kuće, a potom su nam na leđima doneli nešto hrane i sredstva za higijenu i još stotinu evra nam ostavili. Bilo je još, doduše vrlo retkih, donacija čitalaca Vesti, iskoristili smo ih da Gorici, kad nađem nekoga da je pripazi, kupim najpotrebnije lekove, godinama ništa nije pila, niti je išla lekaru, a trebalo bi da bude pod stalnim nadzorom doktora što je u njenoj bolesti preko potrebno, a ovoj nedođiji nemoguće – žali se Milan i naglašava da će uz svoju sestru biti sve dok je na nogama i dok ga zdravlje služi, svim dobrotvorima koji su im do sada slali pomoć šalje velike pozdrave i još veću zahvalnost i nada se da će se humani ljudi još koji put setiti njega i njegove bolesne sestre.
Ne treba nama mnogo, samo da se prehranimo, kupimo lekove i platimo struju, valjalo bi i Goricu povesti na kontrole, zima nam je uvek mnogo teža, jedva čekamo proleće i nadamo se da će nam, kad otopli, bar malo biti lakše – dodaje Milan.
Za nemoćnu ženu
Radovala se ovih dana i usamljena i izuzetno siromašna Muratka Ramičević, dugogodišnji štićenik našeg Humanitarnog mosta iz sela Kladnica na Pešteru. Teško bolesnoj Muratki, čije srce radi sa četrdeset odsto kapaciteta, pomoć od 100 evra i namirnice i lekove u vrednosti 50 evra poslala je porodica Latifović iz Minhena, poreklom iz ovih krajeva, donaciju su joj uručili aktivisti humanitarne organizacije „Ljudske sudbine“.
Nemoćna sam da se sama izdržavam i opstanem na hladnom Pešteru, živim u oronuloj i polusrušenoj straćari bez vode i struje, često i bez lekova, da nije bilo humane dijaspore sigurno ne bih bila u životu. Hvala do neba familiji Latifović, olakšali su mi muke, bog neka ih čuva i nagradi – poručuje Muratka.
Dar za porodicu Bartok
Mara iz Australije poslala je 150 dolara za siromašnu porodicu Bartok, a Jovan Živanović iz Nemačke uplatio je 100 evra, a
Milutin i Tamara Jelenić iz Beograda 50 evra Ankica Šepek iz Bosne 30 evra Goran Č. 20 evra i tako pomogli ovu familiju.
Sanja majka osmoro dece zahvaljuje se iz dubine srca.
