Polovinom januara ponovo smo, drugi put u ovom mesecu, zahvaljujući još prohodnim putevima i terenskom vozilu poštara Milenka Ackovića, uspeli da bez pešačenja izađemo do vrha Rogozne i ponovo zakucamo na vrata oronule kuće u selu Odojevići u kojoj teško žive Milan i Gorica Acković, siromašni i bolesni brat i sestra, dugogodišnji štićenici našeg Humanitarnog mosta.
Nova poseta
Polovinom januara ponovo smo, drugi put u ovom mesecu, zahvaljujući još prohodnim putevima i terenskom vozilu poštara Milenka Ackovića, uspeli da bez pešačenja izađemo do vrha Rogozne i ponovo zakucamo na vrata oronule kuće u selu Odojevići u kojoj teško žive Milan i Gorica Acković, siromašni i bolesni brat i sestra, dugogodišnji štićenici našeg Humanitarnog mosta.
Nova poseta Lep povod za novu posetu bila je donacija od 300 australijskih dolara koju je Milanu i Gorici iz Sidneja poslala dobrotvorka Zdravka Dabić. Nakon 100 evra koje su u nedavno dobili od anonimne dobrotvorke iz Švedske, ovo im je druga vredna pomoć u ovoj godini. Puno su se obradovali ponovnom susretu sa „Vestima“ i donaciji koja im mnogo znači. Mučili smo se cele prošle godine i jedva opstali, ali, hvala bogu, za desetak dana stigle su nam dve donacije koje će nam znatno olakšati život, kupićemo najpre lekove za Goricu i najosnovnije namirnice, izmirićemo i deo duga za struju, ako šta pretekne, obnovićemo i garderobu, hvala porodici Milanović, Svevišnjem se molimo da nagradi njihovu dobrotu, ali i humanoj Slavki Marić svim dobrim ljudi iz dalekog sveta koji nam pomažu godinama, da nije ove pomoći ne bi mogli da preživimo u ovoj planinskoj zabiti, daleko od grada i ljudi – priča Milan.
Velika radost
– Mogao sam da odem Novi Pazar, našao bih neki posao, oženio bih se, imao porodicu i verovatno bolje živeo.. Ali ljubav prema bolesnoj sestri Gorici (od rođenja ima mentalne probleme..) bila je jača.. Nisam mogao da je ovako nesposobnu ostavim samu u ovoj nedođiji, grizla bi me savest, patio bi celog života. Od Gorice ne smem da se odvojim ni jednog trenutka, zbog toga ništa ne mogu da radim i zaradim, imamo mali vrt i kravu koju su nam kupili čitaoci „Vesti“, živim preteško, na ivici golog opstanka, ali se nisam pokajao – ističe ovaj siromšni gorštak i moli nas da plemenitoj Zdravki iz Sidneja prenesemo njegovu i Goričinu zahvalnost do neba. Vrednoj donaciji od 100 švajcarskih franaka, pristigloj iz Ženeve, od humane porodice Tasić, poreklom sa severa Crne Gore, obradovala se i siromašna i nemoćna baka Ratka Đorđević sa Rogozne koja sa bolesnom ćerkom Slobodankom preteško živi i jedva opstaje u zabitom selu Cvrnje do koga se ovih dana stiže samo pešice. Da bi preuzele preko potrebnu pomoć Ratka i Slobodanka, dugogodišnje štićenice našeg Humanitarnog mosta, morale su pola puta da prepešače. Radovala se, prvi put u ovoj godini, i porodica Baždar iz Sjenice koja duže od decenije opstaje zahvaljujući pomoći dobrih ljudi iz ovog kraja i dijaspore. Teško bolesni starina Raho pet godina ne ustaje iz kreveta, a svi njegovi naslednici Elko, Ela, Safija i Sabaheta imaju ozbiljne smetnje u razvoju, pomoć od 100 evra, pristiglu od našeg anonimnnog čitaoca iz Tuluza u Francuskoj, poreklom sa severa Crne Gore, iskoristiće za nabavku ogreva i najpotrebnijih lekova.
Topli pozdravi
– Hvala puno ovom dobrom čoveku, nikakvih primanja nemamo, da nije Crvenog krsta i Narodne kuhinje u Sjenici, humanih ljudi iz ovog kraja i dobrotvora iz celog sveta, koji nam godinama šalju pomoć, ne bi mogli da se prehranimo, ugrejemo i lečimo. Spremili smo nešto ogreva, ali još nedovoljno za zimu, nemamo od čega da platimo struju, nedostaje nam i puno skupih lekova, svi u kući smo stalno na nekim tabletama, takva nam je valjda sudbina – žali se glava porodice Elko Baždar i takođe nas moli da dobrotvoru iz Tuluza prenesemo njihove pozdrave i veliku zahvalnost.
Nadamo se da će i ubuduće dobrotvori biti uz nas, bez njih nam nema života i opstanka ovde na hladnom Pešteru – dodaje Elko.
Za šećer i kafu
I nama je ovo druga donacija u poslednjih petnaest dana, nakon što smo iz Melburna, od porodice Šainović, nedavno dobile 500 australijskih dolara, evo, stigla nam je još jedna radost i spas u poslednji čas, ništa nismo spremile za zimu, još ni dovoljno ogreva nismo obezbedile, pokušaćemo da napravimo male zalihe brašna, soli, šećera, kafe i drugih namirnica, kupićemo i deo najpotrebnijih lekova, hvala do neba dobroj porodici Tasić, hvala „Vestima“ i svim dobrotvorima koji misle na nas, bog neka ih čuva i nagradi – poručuje baka Ratka Đorđević.
