Hladno je ovih dana na Goliji, gde snežni nanosi dostižu i do pola metra, još je hladnije na surovom Pešteru, gde živa u termometru tokom januara i februara zna da padne i do tridesetog podeoka ispod nule, ali je, od pre nekoliko dana, lepše i toplije u srcima i dušama usamljenog i teško bolesnog starine Miloša Markovića, jedinog žitelja napuštenog sela Pavlje, i siromašnih supružnika Marije i Radana Grebovića iz Sjenice. Njima je, baš kada je počelo da im ponestaje ogreva, namirnica i lekova, stigla vredna pomoć iz Australije.
Zlatno srce
Donacijom od 500 australijskih dolara, siromašnog i teško bolesnog Miloša najpre je „ugrejala“ i oraspoložila anonimna porodica iz Australije, a odmah potom, donacijom od 200 dolara, i plemenita Dijana Papac iz Melburna, koja je mnogo puta pomagala sirotinji u ovom kraju. Za radost slepe Marije Grebović, njenog teško bolesnog supruga Radana i njihovog sina Vukole, takođe se pobrinula humana Dijana Papac koja je i njima poslala 200 dolara.
Usamljeni i teško bolesni Miloš živi u trošnom kućerku bez vode i kupatila oko kojeg zimi obleću vukovi, lisice i druge zveri, a leti pacovi i zmije, opstaje samo zahvaljujući pomoći dobrih ljudi, najviše iz Australije, naši čitaoci pomažu mu duže od tri godine, dobrotvorka Dijana Papac već mu je slala vrednu pomoć. Da bi ga spasli smrzavanja, dalji rođaci i bivše komšije Miloša povremeno odvode u Kragujevac i privremeno zbrinjavaju u tamošnjem staračkom domu, čim otopli vraćaju ga u zabito Pavlje na Goliji.
Porodici Grebović iz Sjenice naši čitaoci i drugi dobrotvori pomažu od decembra prošle godine, prve donacije stigle su im odmah nakon našeg apela za pomoć. Zahvaljujući dobrim ljudima iz dijaspore i humanitarcu Hidu Muratoviću iz Novog Pazara, Marija, Radan i Vukola sada imaju za ogrev i najpotrebnije lekove, ali još nemaju dovljno novca za kiriju, struju i namirnice, pa im je svaka pomoć i dalje zlata vredna. Cilj im je da uz pomoć dobrih ljudi dođu do svog krova nad glavom i da malog Vukolu školuju i izvedu na put.
Gladovao danima
Da nije bilo „Vesti“, humane dijaspore i dobrih ljudi, ja bih odavno bio pokojni, pošto nisam imao nikakva primanja, niti socijalnu pomoć, gladovao sam danima, smrzavao se zimi, nisam imao za lekove, kuća mi je prokišnjavala, napadale su me razne zveri, ni sam ne znam kako sam sve to preživeo. Sada je mnogo bolje, zdravlje mi se malo popravilo, a povremene donacije dobrotvora pomažu mi da lakše opstanem u ovom bespuću. Jedno vreme biću zbrinut i spokojan, hvala do neba dobroj porodici iz Australije i dobrotvorki Dijani koja mi je i ranije slala pomoć, svako veče pred spavanje prekrstim se i pomolim Bogu za sve moje spasioce, Svevišnji neka ih čuva i nagradi – poručuje starina Miloš sa Golije.
Platili struju
– Mi smo stalno u velikoj muci i nevolji, Marija je od rođenja slepa i nemoćna, ni trenutka ne smem da je ostavim samu, a ja imam teško hronično oboljenje koje me sprečava da bilo šta radim i zaradim, podstanari smo i jedva plaćamo kiriju, teškom mukom obezbedili smo ogrev, još nismo izmirili dug za struju, osudevamo i u namirnicama i lekovima, jedva školujmo malog Vukolu – priča Radan Grebović sa molbom da dobrotvorki Dijani Papac prenesemo njegovu i Marijinu zahvalnost i pozdrave cele porodice.
Potreban plac
Kada bi nam opština Sjenica obezbedila plac, dobri ljudi bi nam započeli manju kuću, nakon pisanja „Vesti“ i posete humanitarca Hida Muratovića, već ima zainteresovanih da nam pomognu, nadamo se da će nam i lokalna samouprava izaći u susret. U svom domu, koliki god da je, živeli bi lakše, jer ne bi morali da plaćamo kiriju, nadamo se i bogu molimo, da će i ubuduće biti dobrotvora koji će nam, kao nedavno Slavoljub Živanović iz Beča i sada Dijana Papac iz Melburna, pomoći da bar malo promenimo život nabolje, do nedavno nismo tražili pomoć dobrotvora, sada moramo – ističe Radan.
