Nakon više naših apela dobrim ljudima širom sveta da „ne zaborave“ siromašne, bolesne i usamljene starce sa Rogozne, Golije i Peštera, koji bez ikakvih prihoda i pomoć i jedva opstaju u planinskom bespuću daleko od grada i ljudi, u zabita sela Dragočevo na Rogozni, Pačevina na Goliji i Rasno na Pešteru stigla pomoć Dragana Radoševića, našeg čitaoca i dobrotvora iz australijskog Novog Južnog Velsa.
Dobre duše
Sa po 150 australijskih dolara humani Dragan obradovao je usamljenu, bolesnu i nepokretnu baku Stanu Minić iz zabitog Dragočeva na Rogozni, šlogiranog Dušimira Vuksanovića, jedinog žitelja napuštenog sela Pačevina na Goliji i poluslepog Hamdiju Ajdinovića i njegovu suprugu Irmu, žitelje sela Rasno na Pešteru.
Svi su teška sirotinja i beda, dugogodišnji su štićenici našeg Humanitarnog mosta, baka Stana skoro dve decenije, starina Dušimir deceniju i po, Hamdija Ajdinović duže od pet godina. Naši čitaoci i drugi dobri ljudi i bukvalno ih održavaju u životu, spasavali su ih bolesti, studi i gladi, slali invalidska kolica, kupovali šporete, frižidere, televizore i krevete. Pomažu im i danas kad su zbog godina, bolesti, samoće i bespuća u još težoj situaciji. Hvala dobrim ljudima što mi pomažu da kupim lekove, spremim ogrev i da se prehranim u ovoj zabiti, da nije bilo dobrotvora iz dijaspore, najviše iz Australije, ne znam da li bih još bila u životu, dobri ljudi kupili su mi krevet, šporet i televizor, mnogo puta brašno i druge namirnice, uvek mi izmire dug za struju, zahvaljujući njima i u ovoj pustinji, bez ikoga svoga, nekako opstajem, neizmerno sam zahvalna i dobrotvoru Draganu Radoševiću iz Australije na najnovijoj pomoći koja mi je stigla ovih dana, hvala mu do neba, bog neka ga čuva i sreća prati – poručuje baka Stana koja je duže od tri godine nepokretna i „bela dana“ vidi samo leti kada je rođaci i komšije na rukama iznesu na klupu ispred kuće.
Osim dobrotvora iz dijaspore, spas su mi i moji rođaci iz susednih sela, posebno Budo Minić i njegova deca, dođu, obiđu me, donesu mleko i hleb, nalože mi šporet, kupe mi lekove u Novom Pazaru. Teška je starost, a još teža samoća – dodaje baka Stana.
Hladan kućerak
Donacija dobrotvora Dragana Radoševića mnogo znači i usamljenom, bolesnom i polu- šlogiranom starcu Dušimiru Vuksanoviću, jedinom žitelju napuštenog sela Pačevina na Goliji. U svom kućerku, koji prokišnjava i često hladnom, Dušimir je preživeo tri teška moždana udara, nijednom nije bio u bolnici, kaže da su ga sačuvali bog i dobri ljudi, iako mu je oduzeta leva strana, Dušimir je još na nogama i još uspeva da sam, jednom rukom, umesi hleb i naloži šporet, najveća pomoć su mu komšije iz susednih golijskih sela koji mu iz Novog Pazara povremeno donesu hleb i lekove.
Čitaoci „Vesti“ moji su spasioci i najverniji prijatelji, spasli su me kad sam danima, nepokretan, bio na postelji, spasavaju me svih ovih godina, pomažu i danas. Hvala beskrajno dobrom Draganu iz Australije, bog neka ga čuva i sreća prati, kupiću nešto od najneophodnijih namirnica i najpotrebnije lekove, ogreva imam i nadam se da ću nekako dočekati proleće – naglašava starina Dušimir.
Nemaju prihode
Tešku borbu za preživljavanje godinama vodi i bolesni i slabovidi Hamdija Ajdinović koji sa bolesnom suprugom Irmom jedva opstaje u selu Rasno na Pešteru. Nakon što su „Vesti“, pre pet godina, prvi put objavile tekst o njihovim nevoljama i pozvale dobrotvore iz celog sveta da im pomognu, Hamdija i Irma žive nešto bolje, ali i dalje teško, pošto nemaju nikakve prihode, bez pomoći dobrih ljudi ne bi mogli da se prehrane i leče.
Zahvalni
Nismo gladni i ne smrzavamo se, to nam je najvažnije, ali i dalje živimo teško, da nije povremenih donacija čitalaca „Vesti“ bilo bi nam još teže, hvala im „do neba“, bogu se molimo za sve naše spasioce, molićemo se i za sreću i zdravlje Dragana Radoševića, dobrog čoveka iz dalekog sveta, koji se setio i nas u pešterskoj zabiti, hvala mu beskrajno – poručuje Hamdija.
