Poslednjih dana novembra, nakon što je pao prvi sneg, jedva smo se, uz pomoć humanitaraca i našeg saradnika Hida Muratovića i njegovog terenskog vozila, probili do vrha Rogozne i zakucali na vrata oronule kuće u selu Odojevići u kojoj teško žive Milan i Gorica Acković, siromašni i bolesni brat i sestra, dugogodišnji štićenici našeg Humanitarnog mosta.
Humana baka
Lep povod za novu posetu, najverovatnije poslednju u ovoj godini, bila je donacija od 200 australijskih dolara koju je Milanu i Gorici iz Perta u Australiji poslala humana baka Jovana, naša čitateljka koja godinama pomaže starima i bolesnima u ovom delu Srbije. Nakon 100 evra koje su u nedavno dobili od anonimnog dobrotvora iz Beča, ovo im je druga vredna pomoć ove jeseni. Puno su se obradovali ponovnom susretu sa „Vestima“ i poznatim dobrotvorom i donaciji koja im mnogo znači.
Dugo nije bilo nikakve pomoći, prošle godine smo se baš namučili i jedva opstali, ali hvala bogu, ove nam je baš krenulo, za dva meseca stigle su nam dve donacije koje će nam znatno olakšati život, kupićemo najpre lekove za Goricu i najosnovnije namirnice, izmirićemo i deo duga za struju, ako šta pretekne, obnovićemo i garderobu, hvala dobroj baki Jovani, svevišnjem se molimo da nagradi njenu dobrotu, ali i humanost svih ljudi iz dalekog sveta koji nam pomažu godinama, da nije ove pomoći ne bi mogli da preživimo u ovoj planinskoj zabiti, daleko od grada i ljudi – priča Milan i ističe da mu više od dobijenog novca znači saznanje da nije zaboravljen i sam i da uvek ima dobrih ljudi spremnih da pomognu njemu i njegovoj sestri.
Ljubav prema sestri
– Mogao sam da odem u Novi Pazar, našao bih neki posao, oženio bih se, imao porodicu i verovatno bolje živeo. Ali ljubav prema bolesnoj sestri Gorici (od rođenja ima mentalne probleme) bila je jača .Nisam mogao da je ovako nesposobnu ostavim samu u ovoj nedođiji, da je zveri rastrgnu, grizla bi me savest, patio bih celog života. Od Gorice ne smem da se odvojim nijednog trenutka, zbog toga ništa ne mogu da radim i zaradim, imamo mali vrt i kravu koju su nam kupili čitaoci „Vesti“, živim preteško, na ivici golog opstanka, ali se nisam pokajao – priča Milan i naglašava da i ubuduće najveće nade polaže u naše čitaoce.
Vrednoj donaciji od 100 evra, pristigloj iz Kopenhagena u Danskoj, od dobrotvorke Hajrije, poreklom sa severa Crne Gore, obradovala se i porodice siromašnog i teško bolesnog Rama Seferovića, žitelja naselja Zeleni na periferiji Rožaja. Osim glave porodice, nemoćnog Rama, teško bolesni su i njegova supruga Fatima i ćerka Ajša, probleme sa zdravljem imao je i njihov sin Almin.
Da nije ove kuće koju su nam pre nekoliko godina sagradili dobri ljudi, mahom čitaoci „Vesti“, a nedavno renovirale komšije iz Rožaja i okoline, pocrkali bismo od studi, a da nije povremenih donacija iz dijaspore, poumirali bismo od gladi, teško smo bolesni i nesposobni, naš dalji opstanak zavisi isključivo od sevapa i ljudske dobrote – kaže Ramo i moli nas da zemljakinji i dobrotvorki Hajriji iz Kopenhagena prenesemo pozdrave i neizmernu zahvalnost.
U januaru ove godine uputili smo prvi, a polovinom leta i drugi apel za pomoć supružnicima Rustemu i Fatimi Sinani, izbeglicama sa Kosova, koji sa šestoro dece preteško, u bedi i oskudici, oslonjeni samo na pomoć komšija i humanitarnih organizacija, žive na periferiji Rožaja. Na žalost, nije bilo značajnijeg odziva.
Zlatna duša
Tek nedavno, nakon našeg ponovljenog apela, javio se anonimni dobrotvor iz Frankfurta, poreklom sa Peštera, koji je zamolio humnitarca Hida Muratovića da ovu porodicu obraduje sa 100 evra što je poznati dobrotvor odmah i učinio, uz novac porodici Sinani uručio je i namirnice u vrednosti 50 evra. Donacija od 100 franaka, koju im je ovih dana iz Sent Galena u Švajcarskoj poslala porodica Ibrahimović, poreklom sa Kosova, pomoći će im da kupe nove zalihe brašna i lekova i decu bar delimično utople za hladne zimske dane.
Nadam se da će i njih još neko obradovati, pomoć im je veoma potrebna da bi prehranili, utoplili i školovali svoju decu, ovo je i novi apel svim dobrotvorima iz dijaspore da im pomognu – poručuje Muratović.
Socijalna pomoć
Sve će otići za lečenje, svi smo na tabletama i svakog meseca nam je samo za lekove potrebno po nekoliko stotina evra, osim minimalne socijalne pomoći, nedovoljne i za hleb, drugih prihoda nemamo – žali se Ramo i nada se da dobri ljudi neće zaboraviti njegovu porodicu.
