Da dobrotvori iz daleke Australije neprekidno brinu o starima, bolesnima, siromašnima i nemoćnima širom Srbije, a posebno u Raškoj oblasti, gde je sirotinje najviše, svojim najnovijim donacijama, pristiglim početkom novembra, potvrdila je naša čitateljka i mnogo puta dokazana dobrotvorka Mara iz Sidneja koja je, sa po 150 dolara, obradovala teško bolesnu, usamljenu i siromašnu baku Stanu Minić iz zabitog Dragočeva na Rogozni i delimično šlogiranog, jedva pokretnog i takođe siromašnog starinu Dušimira Vuksanovića iz zabačene Pačevine na Goliji.
Zlatne duše
Dobrotvorka Mara i ranije je slala pomoć Stani i Dušimiru, mnogo puta pomogla je i drugim štićenicima našeg Humanitarnog mosta u ovom kraju. Donacije humane Mare i drugih dobrotvora iz Sidneja, Melburna, Adelejda, Perta i Brizbejna najviše znače starima i bolesnima koji nemaju nikakva primanja, niti mogućnosti da sami zarade za lekove, hranu, ogrev i golo preživljavanje.
Duže od decenije starica Stana Minić (84) živi sama u planinskom bespuću, daleko od grada, lekara i prvih komšija, kuća joj je trošna i hladna brvnara bez vode i kupatila, od pre dve godine potpuno je nepokretna i vezana za invalidska kolica, u životu je održavaju retke komšije iz susednih planinskih sela i čitaoci „Vesti“ koji joj povremeno pošalju poneku donaciju, za hleb, mleko, ogrev i lekove… Od imovine poseduje samo mačka i dve kokoške.
Za razliku od nekih ranijih godina, kada je imala dovoljno drva, brašna i lekova, baka Stana ovu zimu, koja srećom kasni, dočekuje potpuno nespremna. Delom što je nepokretna i nemoćna, a delom i zbog toga što su je naši čitaoci, koji joj pomažu duže od dve decenije, i dobrotvori iz dijaspore, pomalo zaboravili.
Velike nevolje
– Jedinu pomoć dobila sam letos i sve sam odmah potrošila za lekove i struju – žali se starica i ističe da joj je donacija dobre Mare iz Sidneja stigla u pravom trenutku.
– Napraviću malu zalihu lekova i namirnica, kad napadaju veliki snegovi biću danima zavejana i odsečena od sveta. Hvala do neba dobrotvorki Mari i svim drugim dobrotvorima koji me godinama drže u životu, nadam se da više neću biti zaboravljena – poručuje baka Stana.
Sa potpuno istim nevoljama suočava se i Dušimir Vuksanović(85), jedini žitelj zabitog sela Pačevina na padinama Golije i dugogodišnji štićenik našeg Humanitarnog mosta. On je u bedi i samoći preživeo tri moždana udara, mnogo surovih zima i svakakvih oskudica. Iako je delimično paralizovan i jedva pokretan, bez ikakvih prihoda i zdravstvene knjižice, Dušimir se hrabro bori da preživi u planinskoj zabiti. U tome mu, kao i baka Stani, pomažu dobre komšije iz susednih sela, koje mu povremeno donesu hleba, mleka i lekove, i naši čitaoci sa raznih strana sveta koji ga, kako kaže, povremenim donacijama održavaju na ovom svetu. Mnogo mu znači donacija Mare iz Sidneja, jer dugo, kao i baka Stana, nije dobijao nikakvu pomoć.
– Nemam nikoga svoga, živim sam i Bogu se molim da ne padnem na postelju. Zahvaljujući razumevanju dobrih ljudi više ne gladujem, kad stigne neka pomoć kupim ponešto od hrane i lekova, sve je mnogo skupo, pa se nisam najbolje spremio za zimu. Bogu se molim da bude blaga i da dočekam proleće – žali se ovaj nemoćni starina i takođe se nada da neće biti zaboravljen.
Za ogrev
– Hvala puno plemenitoj Mari, Bog neka je čuva i nagradi njenu dobrotu. Ne znam šta bih da nije ovako velikih ljudi – poručuje ovaj usamljeni i bolesni starina sa Golije i dodaje:
– Samo da imam za hranu, lekove i ogrev i to malo struje što potrošim da platim, ništa više meni ne treba. Hvala svima koji su mi do sada pomagali, unapred se zahvaljujem i onima koji će mi, nadam se, i ubuduće slati pomoć.
I Hamdiji za lekove
Svoju donaciju od 200 kanadskih dolara, koju mu je iz Montreala poslala porodica Sarajlić, rodom iz Bosne, teško bolesni i slabovidi Hamdija Ajdinović i njegova supruga Irma, žitelji sela Rasno na Pešteru, potrošiće za obezbeđivanje lekova i najneophodnijih namirnica.
– Duge su i mnogo hladne zime na Pešteru, valja imati zaliha svega. Nešto ogreva smo, uz pomoć dobrotvora, obezbedili. Do Nove godine biće nam toplo u kući, a za kasnije, videćemo – priča Hamdija i nada se da će mu u međuvremenu stići još neka pomoć čitalaca „Vesti“ i drugih dobrotvora.
