Među dobrotvorima iz belog sveta koji godinama nesebično pomažu starima, bolesnima, siromašnima, usamljenima, napuštenima, nemoćnima i dobrim đacima-pešacima u Raškoj oblasti – Sandžaku, posebno se, brojnošću i redovnošću, izdvajaju naši čitaoci iz daleke Australije.
Zlatna duša
Jedan od njih je i Slobodan Nedeljković iz Sidneja, dobrotvor velikog srca i još veće duše koji je više puta slao pomoć u ovaj deo Srbije i mnogo puta obradovao štićenike našeg Humanitarnog mosta na Goliji, Rogozni, Pešteru, Kopaoniku, Kosovu i Metohiji i severu Crne Gore.
Početkom novembra, u paketu drugih donacija iz Australije, od dobrog Slobodana je u ovaj kraj stiglo novih 400 dolara. Po 200 dolara teškom invalidu Hidajetu Pljakiću iz Novog Pazara i teško bolesnom i jedva pokretnom Božidaru Bošku Beliću iz zabite Praštevine na padinama Golije. Hidajet je dve i po decenije štićenik našeg Humanitarnog mosta, Boško tek mesec dana. Obojica su se puno obradovala jer im svaka pomoć dobrih ljudi život znači.
Duže od tri decenije Hidajet Pljakić (60), rodom iz sela Vrapče kod Tutina, živi bez obe noge i neverovatnom hrabrošću i upornošću bori se za golo preživljavanje, a duže od 20 godina uz njega su naši čitaoci i drugi dobri ljudi iz celog sveta koji su mu svojevremeno u selu Oraše kod Ribarića kupili kuću, motorna kolica, razne uređaje za domaćinstvo i uvek, kad mu je bilo teško, priticali u pomoć.
Ljudska dobrota
Početkom prošle godine, ponovo zahvaljujući ljudskoj dobroti, Hidajet se, da bi bio bliže lekarima, preselio u Novi Pazar. Uz pomoć dobrotvora iz dijaspore, a delom i na kredit, kupio je manji stan, ali i dalje živi teško i jedva opstaje: prihoda nikakvih nema, donacije naših čitalaca potpuno su presahle, a osim totalnog invaliditeta i nesposobnosti, muče ga srčane i stomačne bolesti i dijabetes. Da nevolja bude još veća, i Hidajetova supruga Bajramka (61) jedva je pokretna. Čekaju je i dve teške operacije u Beogradu.
– Nisam imao noge, ali sam se oslanjao na jake ruke. Njima sam hodao i radio, ali i one me polako izdaju, pa ništa više ne mogu da uradim. Sve teže puzim i ne mogu da se krećem, jedva plaćam struju i rate za stan – žali nam se Hidajet i naglašava da mu pomoć Slobodana Nedeljkovića i svih drugih dobrotvora mnogo znači. Kupiće najpotrebnije lekove i izmiriti dug za struju. Dobrotvoru iz Sidneja šalje velike pozdrave i zahvalnost do neba. Nada se da ga i ubuduće dobri ljudi neće zaboraviti.
O nevoljama Božidara Boška Belića, usamljenog i teško bolesnog žitelja zabitog i raseljenog sela Praštevina podno Golije, koji živi u polusrušenom kućerku, nemoćan da se kreće, leči i prehrani, pisali smo nedavno i pozvali dobre ljude da mu pomognu. Prva pomoć stigla mu je od humanitarca Hida Muratovića, koji mu je doneo namirnice i 100 evra. Vrednu donaciju od 200 evra poslao mu je i dobri Veljko iz Sidneja. Od bake Jovane iz Perta dobio je 100 dolara, a od porodice Matić iz Lucerna 100 franaka.
– Spasli su me čitaoci „Vesti“, u kući nisam imao ni dinara, ni brašna, ni lekova. Pošto živim u totalnom bespuću, pristigla pomoć omogućila mi je da platim „planinski taksi“ i posle dugo vremena odem lekaru. Oba kuka i oba kolena su mi totalno propali, tek kada mi je Hido Muratović doneo štake pomalo mogu da ustanem i šporet da naložim. Čeka me teška zima, strah me je, ne znam kako ću i da li ću dočekati proleće – priča Boško i naglašava da se puno obradovao i donaciji Slobodana Nedeljkovića iz Sidneja.
Za hranu i lekove
– Hvala mu, Bog neka ga čuva i sreća prati, pomoći će mi da se još bolje spremim za snegove i mrazeve. Nabaviću još nešto namirnica i lekova, platiću komšijama iz susednih sela da mi dovezu i nešto drva. Nadam se da se neću smrzavati i da više neću biti sam – dodaje Boško.
Sve za zimu
Donaciju od 100 evra dobio je i siromašni i nemoćni starina Agan Pramenković, naš dugogodišnji štićenik iz sela Jukovača kod Novog Pazara. Njega i njegovu suprugu Zejnu obradovala je porodica Kadrić iz Luksemburga. Ovaj nemoćni starac živi u oronulom kućerku, nema nikakva primanja i opstaje zahvaljujući ljudskoj dobroti. Pomažu mu naši čitaoci iz celog sveta, ali i humani ljudi iz ovog kraja.
– Da nije sevapa, ne bi bilo ni mene, a ni moje Zejne. Hvala dragom Bogu pa u svetu još ima puno dobrih ljudi koji nam pomažu i ne dozvoljavaju da gladujemo i da se patimo. Hvala puno porodici Kadrić, verovatno su rodom iz ovih krajeva i čuli su za moje nevolje. Bog neka ih čuva i nagradi – ističe Agan.
