Nakon vrednih donacija iz Sidneja, najvećeg australijskog grada, pristiglih početkom oktobra, siromašnom i teško bolesnom ratniku sa Košara Milošu Jovanoviću, koji sa sestrom Marinom preteško živi i jedva opstaje u zabitim Trošticama na padinama Golije, stigla je nova pomoć iz ove daleke zemlje, ovoga puta iz Perta na zapadu Australije.
Humana duša
Hrabrom braniocu Srbije donaciju od 100 australijskih dolara poslala je i humana baka Jovana koja je istim iznosom obradovala još troje nevoljnika u ovom kraju: usamljene bake Slobodanku Milošević sa Rogozne i Hankiju Kurtanović sa Peštera i siromašnog i teško bolesnog Božidara Boška Belića, jedinog žitelja zabite Praštevine podno Golije. Baka Jovana je poznati dobrotvor, do sada je više puta pomagala štićenicima našeg Humanitarnog mosta u ovom delu Srbije.
Iako sam iz rata na Kosovu izašao poluizgoreo i sav u ranama, boreći se za život, 18 godina nisam imao zdravstvenu knjižicu, niti mogućnost da se lečim, nedostajali su mi hleb i lekovi, smrzavao sam se u oronulom kućerku bez vode i struje, spasli su me dobri ljudi, čitaoci Vesti i moji saborci, koji mi i danas povremeno pomažu, bog im dao sreću i zdravlje, da nije njih ja bih gladovao, a kuća koju su mi sagradili dobrotvori i moji saborci stalno bi bila u mraku – priča Miloš i dodaje:
Daleko sam od grada, u planinskoj nedođiji, bolestan i nemoćan da radom bilo šta zaradim, poslednjih godina oredila se ili skoro potpuno presahla i pomoć dobrotvora, živim sa sestrom Marinom i, osim sa sirotinjom, borim se sa hormonalnim, metaboličkim i psihičkim bolestima, izazvanim preživljenim ratnim strahotama, i nezahvalnom državom koja mu još nije obezbedila davno zasluženu invalidsku penziju. Iako su lekari na VMA konstatovali da sam totalni invalid, nadležni tvrde da za invalidsku penziju još ne ispunjavam uslove – dodaje ovaj bolesni ratnik i puno se zahvaljuje dobroj baki Jovani i svim dobrim ljudima koji mu, kako kaže, omogućuju da postoji i da se leči.
Bez pomoći
Živim sama u selu Znuša, delimično sam paralizovana, jednom rukom mesim hleb, cepam drva, a leti i kosim – ističe usamljena Slobodanka Milošević i naglašava da se njen život znatno poboljšao od pre četiri godine, nakon što se prvi put pojavila na stranicama našeg Humanitarnog mosta.
Nekoliko puta dobijala sam meni zlata vrednu pomoć iz dijaspore, imam lekove, pripremila sam i male zalihe brašna, platila dug za struju.. Ovu donaciju čuvaću za ogrev, hvala do neba dobrotvorki Jovani i svima koji misle na mene i nas stare i zaboravljene na Rogozni, bog neka ih čuva u zdravljem i srećom nagradi – poručuje ova starica sa Rogozne.
Hvala do neba
Da nije poznatog dobrotvora Hida Muratovića iz Novog Pazara, koji me redovno obilazi, i dobrih ljudi iz inostranstva, koji mi povremeno pošalju pomoć, ne znam kako bi preživela u bolesti, samoći i sirotinji, hvala im beskrajno, verujem u boga i nadam se da će svevišnji nagraditi svako dobro delo, hvala baki Jovani, moliću se za nju kao što se molim za sve dobre ljude koji mi godinama pomažu i održavaju me u životu – poručuje ova Hankija sa Peštera.
Prva pomoć
Za razliku od Miloša Jovanovića, Slobodanke Milošević i Hankije Kurtanović, kojima dobrotvori iz dijaspore, uglavnom naši čitaoci i pratioci humanitarnog portala „Ljudske sudbine“, pomažu godinama i decenijama, siromašnom, teško bolesnom i jedva pokretnom Božidaru Bošku Beliću, jedinom žitelju napuštenog sela Praštevina na padinama Golije, o čijim nevoljama smo prvi put pisali početkom oktobra, ovo je
praktično prva pomoć i početak njegovog zbrinjavanja. Donaciju iz Perta potrošiće za ogrev, namirnice i lekove, dobrotvorki, baki Jovani, šalje zahvalnost do neba i nada se da će ga dobri ljudi zbrinuti pre zime i omogućiti mu da proleće dočeka u toplom domu.
