Do pre tri godine, dok „Vesti“ i humanitarna organizacija Ljudske sudbine nisu objavili apel dobrim ljudima u Novom Pazaru i širom sveta da pomognu siromašnoj i nemoćnoj baki Vasviji Suljević i njenom teško bolesnom sinu Mirsadu, koji ima i smetnje u razvoju, sem najbližih komšija iz naselja Hadžet, žitelji ovog grada na Raški i Jošanici nisu ni znali sa kakvim se sve mukama godinama bori ova samohrana starica. Ali, i šta sve trpi da bi od socijalne pomoći, manje od 100 evra, prehranila sina i sebe i bolesnom Mirsadu obezbedila ogrev, odeću i lekove.
Dug za struju
Humanitarac i naš saradnik Hido Muratović kaže da su godinama živeli preteško, u jednoj sobici stare kuće u kojoj su se uglavnom smrzavali, jer nisu imali od čega da kupe drva. Spavali su na dotrajalim krevetima, a pošto nisu mogli da kupe ni posteljinu, pokrivali su se samo starim ćebadima.
– Kuburili su i sa namirnicama, nisu imali ni za lekove bez kojih Mirsad ni trenutka ne sme da bude. Da nije bilo dobrih komšija koji su koristili svaku priliku da im pomognu, a to čine i ovih dana, ko zna šta bi se sa njima desilo – priča Muratović.
Ukazuje da se apelu „Vesti“ i fondacije Ljudske sudbine za poslednje tri godine odazvalo nekoliko dobrotvora slanjem paketa namirnica i donacijama od 100 do 200 evra, pa su baka Vasvija i bolesni Mirsad imali „bar za hleb“, a tokom poslednje dve zime imali su i ogrev.
– Žive nešto bolje nego ranije, ali im je i dalje izuzetno teško. Ne mogu opstati bez pomoći dobrih ljudi koja će im posebno biti potrebna tokom predstojećih hladnih dana. Samo za drva trebaće im od 500 do 700 evra, za struju duguju 200 evra. U lokalnoj prodavnici namirnice dobijaju na poček, neke skuplje lekove ne uzimaju jer ne mogu da ih kupe – objašnjava on.
Apel donatorima
Hido Muratović zato poziva sve dobre ljude iz Srbije i dijaspore, posebno čitaoce „Vesti“ i Sandžaklije rasute širom sveta, da im pomognu i da ih ne zaborave, a svaka pomoć biće im zlata vredna.
Baka Vasvija ističe da im je mnogo značila pomoć koja je povremeno pristizala iz dijaspore.
– Bilo je pošiljki čak iz Amerike i Australije, posebno u jesen kada se spremamo za zimu i kada nam je najteže. Neke donacije stizale su nam u poslednjem trenutku, kad su nam pretili bolest, glad i smrzavanje i kada smo gubili svaku nadu. Hvala dobrim ljudima na razumevanju. Bog će, sigurni smo, nagraditi njihovu plemenitost i dobrotu. Skratili su nam muke, olakšali i produžili život i dali nadu.
Stara kuća u kojoj žive Vasvija i Mirsad zidana je od betonskih blokova, nema nikakvu izolaciju i zimi se veoma teško greje. Dešavalo se da im voda u njoj smrzne. Mada su im preživljavanje i goli opstanak prioritet, Vasvija i Mirsad maštaju o fasadi i izolaciji, odnosno utopljavanju kuće, novom kupatilu, novom šporetu, televizoru… Jedina nada su im dobrotvori iz belog sveta koje je, kako posebno ističu, Bog slao da im pomognu kad im je najteže. Nadaju se da će tako biti i ove jeseni.
Teška bolest
Hrabra baka Vasvija Suljević kaže da se Svevišnjem mole da im bar neka pomoć pristigne i ovog oktobra i novembra.
– Da pomoć dođe, pre nego što sneg i mraz stignu u ove krajeve – priča Vasvija koja zbog Mirsadove specifične i teške bolesti od svog sina ne sme da se odvoji nijednog trenutka.
Krenulo, pa stalo
Nakon našeg prvog apela, pre tri godine, Vasviji i Mirsadu manje donacije stizale su bar jednom mesečno, mahom od Sandžaklija rasutih širom sveta. Potom su se proredile, a u poslednjih godinu dana gotovo stale. Naše čitateljke i dobrotvorke, Italijanka Sandra Zagolini i Malića Košuta iz Nemačke, i lično su ih 2023. posetile i uručile pomoć, a poslednja donacija, 100 dolara iz daleke Australije, stigla im je početkom februara i odmah su je potrošili za Mirsadovo lečenje. Sada nemaju za ogrev i ponovo su prinuđeni da se za spas obrate „Vestima“ i dobrim ljudima. Ovo je i naš apel svim dobrotvorima, posebno onim poreklom iz ovih krajeva, da ih ne zaborave.
