Da Novopazarci, Tutinci i Sjeničaci, rasuti svuda po belom svetu, najviše po Evropi, nikad, čak i kad su udaljeni hiljadama kilometara, ne zaboravljaju postojbinu i čine sve da pomognu starima, bolesnima, siromašnima i nemoćnima u rodnom kraju, potvrdila je ovih dana grupa dobrotvora iz daleke Australije koja je na jednom rođendanu u Melburnu sakupila i štićenicima Humanitarnog mosta u Raškoj oblasti – Sandžaku poslala vrednu donaciju od 800 dolara.
Ova grupa poslovno i rodbinski vezanih ljudi, odranije velikih dobrotvora, odlučila je da ovoga puta sa po 200 dolara pomogne Vukomiru Tomoviću i Bajri Suljević, samohranim roditeljima iz Novog Pazara, sa po 150 dolara Hidajetu Pljakiću, teškom invalidu iz Oraša kod Tutina i Milošu Jovanoviću, bolesnom ratniku sa Košara i sa 100 dolara Nikoli Petronijeviću, siromašnom đaku pešaku sa Golije. Svi su dugogodišnji, a neki i višedecenijski štićenici našeg Humanitarnog mosta.
Ljudska dobrota
Navršile su se dve i po decenije od prvog teksta u „Vestima“ o Vukomiru Tomoviću, samohranom ocu koji poslednjih godina, nakon smrti supruge Zorke, bez ikakvih prihoda brine o paralizovanim sinovima Ivanu i Predragu. Za sve ove godine jedina pomoć Tomovićima, koji su dugo živeli u zabitom Pasijem Potoku na Rogozni, bili su naši čitaoci. Obezbeđivali su im namirnice, lekove, ogrev, gorivo… Pomogli i da u Novom Pazaru sagrade kuću i budu bliže lekarima.
– Dobri ljudi nas izdržavaju, a kad zagusti i prehranjuju. Star sam i bolestan, a Ivan i Peđa su nepokretni i nemoćni. Živimo od ljudske dobrote, hvala svima koji nam pomažu i olakšavaju muke, hvala dobrotvorima iz Australije, i njihova donacija otići će na lekove, pelene i ishranu. Bog im dao svaku sreću u životu – poručuje Vukomir i nada se da ga dobri ljudi neće zaboraviti ni u narednim danima i mesecima.
U sličnoj, preteškoj situaciji je i Novopazarka Bajra Suljević koja sama, bez krova nad glavom i igde ičega, 27 godina, u podstanarskim sobicama, brine o teško bolesnoj i nepokretnoj ćerki Arijeti koja, uz sve muke koje su je snašle i ne govori.
– Ranije su nam pomagale komšije i dobri ljudi iz Novog Pazara, a poslednjih godina, zahvaljujući najviše „Vestima“ i humanitarcu Hidu Muratoviću, dobrotvori iz dijaspore. Kupuju nam ogrev, pomažu da platimo kiriju, nabavimo lekove i pelene i za Arijetu obezbedimo specijalnu hranu – priča Bajra Suljević i ističe neizmernu zahvalnost donatorima iz Australije i svima koji pomažu ćerki i njoj.
Borba za preživljavanje
Donacije od 150 i 100 dolara puno znače i totalnom invalidu kome su u mladosti amputirane obe noge, Hidajetu Pljakiću i njegovoj teško bolesnoj supruzi Bajramki. Oni su se, nedavno, da bi bili bliže lekarima, iz zabitog Oraša kod Tutina preselili u Novi Pazar. Zatim, bolesnom ratniku Milošu Jovanoviću, koji sa sestrom Marinom preteško živi u zabitim Trošticama kod Novog Pazara, i siromašnom đaku pešaku Nikoli Petronijeviću iz sela Joše na Goliji.
– Nesposobni smo, nepokretni i nemoćni, da nije dobrih ljudi ne bismo mogli da opstanemo, jer ne bismo mogli da kupimo lekove i da se lečimo. I ova donacija će otići za lekove i lekarske preglede. Hvala puno dobrim zemljacima iz Australije, bog im dao sreće i zdravlja, a nadamo se da nas i drugi nisu zaboravili i da će nam ponovo stići neka pomoć – poručuje Hidajet Pljakić.
Tešku borbu za golo preživljavanje vodi i Miloš Jovanović, hrabri ratnik sa Košara koji zbog teških psihičkih, metaboličkih, hormonskih i srčanih problema, zarađenih tokom rata na Kosmetu, ne može da radi, a pošto nema ni invalidsku penziju, niti socijalu, prinuđen je da stalno traži pomoć dobrih ljudi i da lekove i namirnice kupuje povremenim donacijama naših čitalaca. Ovu donaciju od 150 dolara, pristiglu iz Melburna, potrošiće takođe za lekove i brašno, pomoći će i sestri Marini, koja takođe ima ozbiljne zdravstvene probleme, da i ona kupi najpotrebnije lekove i obavi lekarske preglede.
Pogledala ga sreća
Siromašni đak pešak Nikola Petronijević sa Golije dugo nije dobijao nikakvu pomoć, a tek nedavno stigla mu je donacija iz Sidneja od dobrotvorke Rajke Tarlać. Ovih dana donacija i iz Melburna koja će mu omogućiti da se lakše prehrani i školuje. Nikola u selu Joše ima samo oca Milovana, teškog srčanog bolesnika, o kome sam mora da brine. Od malih nogu naučio je da mesi i kuva, uprkos siromaštvu, teškom životu i nemaštini dobar je đak, a idućeg leta završiće srednju tehničku školu. Do tada mu je potrebna pomoć dobrih ljudi koja ga je spasavala poslednjih godina.
Svako dobro
Bajra Suljević želi svako dobro plemenitim donatorima iz Australije.
– Stalno ponavljam da „negde gore“ postoji neko ko sve vidi i ko će nagraditi dobra dela, nadam se da će zdravljem, berićetom i radošću biti nagrađeni i dobrotvori iz Australije koji su nam poslali poslednju donaciju, a nju ćemo potrošiti za drva, struju i lekove – priča Bajra.
