U Pasjem Potoku, nekada velikom selu na planini Rogozni kod Novog Pazara, već godinama dim se vije još samo iz jedne oronule kuće u kojoj godinama sam živi Milanko Drobnjak (57), gorštak koji nije hteo, a nije ni imao gde da ode.
Opustele planine
Ostao je Milanko na bezvrednom porodičnom imanju u nadi da će do ovog dela opustele planine doći put, da će se oženiti i skućiti i da će od posne planinske zemlje moći bar da prehrani sebe i svoju porodicu. Sada kada mu je 58. godina života kaže da se grdno prevario, jer je za dve decenije mukotrpnog rada, samo motikom, krampom i sekirom, ni kuću nije uspeo da prepokrije, spava na starom vojničkom krevetu, često ostaje bez najosnovnijih namirnica, nema televizor, frižider, šporet, vodu, kupatilo. Živi životom sa kraja 19. veka.
U očaju više nisam znao šta da radim, često sam pomišljao i na najgore, da odem u šumu i sam sebi prekratim život, a onda mi je jedne noći sinula ideja da i ja, iako u ovim godinama, sam i bedan na opusteloj planini, pokušam da se oženim – priča Milanko i dodaje:
Čuo sam da u ovaj kraj dolaze Albanke iz Skadra, da se udaju za naše ljude, da ne gledaju na godine i na imovinsko stanje, i da, kad procene da je neko dobar čovek i da se sa njim može živeti, hoće i u najzabitija sela. Imao sam tada dve krave, odmah sam jednu prodao i zaputio se u Albaniju, dobio sam i neke preporuke, a u Skadru i vodiča, četvrtog dana naišao sam na Dilju (42) iz jednog zabitog sela u planinama severne Albanije, ništa joj nisam krio, rekao sam joj da, ako se uda za mene, ide u zabito selo i u sirotinju, na moje veliko iznenađenje i radost, odmah je pristala, jer smo slične sudbine, ali oboje spremni da se borimo i da zajednički poboljšamo naš sadašnji život – naglašava Milanko.
Ljubav bez granica
– Čim sam ugledala Milanika nešto mi je govorilo da je čestit čovek, odlučila sam da krenem sa njim, pa šta nam bog da, ovde sam skoro pet godina, teško je, daleko smo od grada 20 kilometara, zimi odsečeni od sveta, oskudevamo u svemu, još se kupamo u metalnom koritu u kome i perem – priča Albanka Dilja i dodaje:
Iako smo u poodmaklim godinama, borimo se za potomstvo, jer verujemo da za naslednike nikada nije kasno, težak nam je i pretežak život na napuštenoj i siromašnoj Rogozni, ali se mi ne predajemo i za sada nemamo nameru da bilo kud idemo, borimo se koliko možemo i nadamo se da će i nas Svevišnji pogledati i obradovati. Potrudićemo se da očuvamo porodično ognjište kako god da je, a ako baš budemo morali da se selimo, otići ćemo zajedno i bićemo uvek zajedno – naglašava ova otresita Albanka i ističe da nakon njenog dolaska i uz njenu pomoć Milanko uvek zaseje više krompira i kukuruza, da imaju i lep vrt, ali da im je ove godine svu letinu uništila višemesečna suša.
Bračnom paru Drobnjak mnogo bi značila svaka pomoć čitalaca „Vesti“: da kupe namirnice, da poprave krov na kući koji prokišnjava, da nabave šporet na drva, da plate dug za struju… Voleli bi i da imaju i televizor, električni šporet, frižider.. Beskrajno bi se obradovali nekom novom ležaju, posteljini, kupatilu, tuš-kabini…
O svemu ovome za sada samo maštamo. Daće bog da nam dobri ljudi pomognu, pa da po neki naš san postane i stvarnost – rekla nam je na rastanku Dilja Drobak uverena da uskoro ipak postati majka.
Pomoć stigla pa stala
Kada smo pre pet godina prvi put posetili Dilju i Milanka i pozvale dobre ljude da im pomognu, dobili su nekoliko manjih donacija, nešto namirnica, kravu vrednu 1.000 evra i veš-mašinu koju ni danas ne koriste jer u kući nemaju vode. Malo su poboljšali život, ali je potom sve stalo, i dalje žive teško i jedva opstaju u planinskoj zabiti. Zanimljivo je da je Dilja jedna od nekoliko stotina Albanki koje su, u želji da se udaju i zasnuju porodicu, došle u Rašku oblast, skoro sve su izrodile puno dece, a neke oživele i otpisana sela. Iako ih godine sustižu, Dilja i Milanko se nadaju da će i oni, uz pomoć dobrih ljudi, oživeti svoje domaćinstvo, a potom i ceo Pasji Potok.
Dva puta radost
Odmah nakon dolaska na Rogoznu Dilja je ostala trudna, na žalost, radost je krato trajala, bebu je izgubila u petom mesecu, druga trudnoća trajala je još kraće. Ona i Milanko ne gube nadu i još veruju da će da će i njih „ogrejati sunce“.
