Zahvaljujući najviše Humanitarnom mostu „Vesti“, humanitarcu Hidu Muratoviću i dobrim ljudima sa raznih strana sveta, siromašnom mladiću Milošu Pavloviću iz sela Bekova na Goliji, koji u planinskoj zabiti nadničeći jedva prehranjuje bolesne roditelje Milana i Radmilu, dolaze bar malo bolji dani.
Prvi apel
Nakon prvog teksta u „Vestima“ krajem jula i apela dobrim ljudima da im pomognu, Milošu, Milanu i Radmili stiglo je 500 evra, a odmah potom, između dva naša teksta, još 1.050 evra.
Iz daleke Kanade, od anonimnog dobrotvora stiglo im je 500 evra. Senad Pepić iz Nemačke poslao im je 300 evra, Gordana Klipa iz Australije 100 evra, dobrotvor iz Švedske takođe 100 evra i porodica Nicević iz Francuske 50 evra. Da i u planinskoj zabiti imaju vezu sa ostalim svetom pobrinuo se i naš stalni čitalac i dugogodišnji dobrotvor Emir Muratović koji im je iz Beča poslao mobilni telefon vredan 100 evra.
– Odmah smo otišli u Novi Pazar i kupili električni šporet. Dobrotvor Hido Muratović pomogao nam je da ga dovezemo do našeg sela. Znatno će nam olakšati život jer više nećemo morati da i po najvećoj vrućini, zbog kafe ili čaja, ložimo naš stari „smederevec“. Planiramo da kupimo novi šporet na čvrsto gorivo, neki ležaj i frižider. Sačekaćemo malo jer deo sakupljenog novca treba da čuvamo za lekove – kaže Miloš, najmlađi član porodice koji je za četiri godine utovarujući drva i radeći druge najteže poslove jedva uštedeo za šest ovaca.
Beda i jad
Kao i mnogi drugi žitelji zabitih sela na Goliji, i porodica Pavlović svojevremeno je pokušala da posao i bolji život potraži negde na periferiji Beograda. Nažalost, nisu se snašli, a odmah potom, dok je Miloš bio još mali, Milan i Radmila su se teško razboleli. Oboje su srčani bolesnici, Milan je imao dva infarkta i nesposoban je za bilo kakav rad. Na kraju su morali da se vrate u Bekovu, u oronulu i potpuno zapuštenu porodičnu kuću sa zemljanim podom, bez vode i kupatila i krovom koji prokišnjava. Najbliži izvor im je udaljen više od kilometra. Vodu za pranje, kupanje i napajanje šest ovaca Miloš donosi na rukama. Spavaju u jednoj sobici na starim krevetima, greju se dotrajalim „smederevcem“ i oskudevaju bukvalno u svemu.
– Miloš je vredan i radan, ne bira posao, najčešće pomaže okolnim drvosečama. Leti radi puno, zimi nema posla i ne može da zaradi za bolji život. Sudbina i bolest učinili su svoje, sada sve nade polažemo u našeg sina i dobre ljude koji su izrazili spremnost da mu pomognu. Hvala „Vestima“, Hidu Muratoviću i svim drugim dobrotvorima. Njihova imena ne smemo zaboraviti i nikada ih nećemo pominjati sedeći – priča glava porodice Milan Pavlović.
Nada iz Kanade
U našem prvom apelu Miloš, Milan i Radmila rekli su nam da su im šporet „smederevac“ i krava najveća želja. Odmah su reagovali dobrotvori iz Toronta, naši dugogodišnji saradnici i prijatelji koji sirotinji u domovini šalju krave sa nadom da će im promeniti život. Jedna od „Nada“ trebalo bi uskoro da „sleti“ i u Bekovu i obraduje porodicu Pavlović. Vredni mladić Miloš planira da nekako nabavi i još četiri ovce (da ima deset) kako bi mogao da dobije i državnu subvenciju od 100.000 dinara.
Hvala do neba
– Sam Bog nas je pogledao, dobili smo puno namirnica, imamo i zalihe brašna, kupili smo i lekove… Još smo beda i sirotinja, ali živimo bolje, sa dobrim izgledima da se naš život dodatno poboljša – ističe ovaj skromni i vredni mladić.
