Daleko u pešterskom bespuću, uz granicu Srbije i Crne Gore, u totalno oronuloj brvnari bez vode, struje i igde ičega žive i pate se bolesni otac Vukola (90) i sin Vučeta (64) Bradić, dvojica od ukupno deset preostalih i ostarelih žitelja zabitog sela Blato, koje teritorijalno pripada mesnoj zajednici Bare i opštini Sjenica od koje je udaljeno oko 50 kilometara.
Hladno proleće
Da ih nakon što su jedva pregurali proteklu zimu i u bolesti i nemaštini dočekali na Pešteru još hladno proleće ponovo posetimo (naši čitaoci mnogo su im pomogli krajem 2022. godine), iznova vidimo njihovu muku, tugu i bedu i ponovo pokušamo da im, uz pomoć humanih ljudi, bar malo poboljšamo pretežak život, pozvale su nas njihove dobre i malobrojne komšije koje im godinama pomažu da prežive u surovim pešterskim uslovima i nemaštini.
– Nekad je u Blatu živelo mnogo ljudi, naša kuća bila domaćinska, bio sam mlad i zdrav, imali smo stoku, mogao sam da radim i ni u čemu nismo oskudevali, a onda je sve krenulo nizbrdo – smrt supruge, moja bolest, godine, pa Vučetina bolest doveli su nas na ove užasne grane – priča drhtavim glasom starina Vukola i dodaje:
– Iz godine u godinu tonuli smo u sve veću bedu i nemaštinu, nemamo nikakve prihode, čak ni socijalnu pomoć. Da nije bilo dobrih komšija iz našeg i susednih sela,. dobrotvora iz Sjenice koji nam povremeno doture hleb i hranu, pocrkali bismo od gladi. Ponekad pokušamo da uberemo neku kleku, pečurku ili šipurak, ali nam bolest i godine ni to ne dovoljavaju – naglašava starina i ističe da su za izostanak bar najminimalnije socijalne pomoći delimično i sami krivi.
Vučeta skoro dve decenije nije imao ličnu kartu, stara mu je odavno istekla, a novu nije dobio, jer nije mogao da ode u udaljenu Sjenicu i to završi.
– Kad nemaš ličnu kartu nemaš ni zdravstvenu knjižicu, ne postojiš, ne možeš ni kod lekara, ni u bolnicu, nigde. Iako smo obojica bolesni, mi lekaru ne idemo, niti lekove koristimo, od čega da ih kupimo? – pita se Vukola.
Zahvaljujući „Vestima“, humanitarcu Hidu Muratoviću i dobrotvoru Miću Babiću iz Sjenice, u decembru pretprošle godine stigla nam je velika pomoć – dobili smo šporet, televizor, nove ležajeve, frižider sa zamrzivačem, posteljinu i puno namirnica i odeće, pa smo prošlu zimu relativno lako pregurali. Tokom prošlog leta nije bilo baš strašno, međutim, ova poslednja zima, iako je bila relativno blaga, nama je bila preteška, jer je pomoć dobrih ljudi, posebno čitalaca „Vesti“, potpuno izostala, nismo gladovali, ali smo u lekovima i svemu drugom oskudevali i trpeli – priča Vučeta i naglašava da ih već sada, iako je na pragu leto, brine naredna zima za koju, bez dinara u kući, treba da se spremaju.
– Ponovo smo u nevolji i ponovo nam je potrebna pomoć, za ogrev, brašno, druge namirnice i lekove. Nadamo se da nas dobri ljudi iz dijaspore, prevashodno čitaoci „Vesti“, nisu zaboravili i da će nam, pre nego što padnu prvi snegovi, pomoći da proguramo bar još jednu godinu – dodaje Vukolin sin Vučeta uz molbu da se zahvalimo svima koji su im pomogli pre dve godine i retkim čitaocima „Vesti“ koji su im manje donacije slali i tokom prošle godine.
Apel za spas
– Mnogo je starih, bolesnih, nepokretnih i gladnih u zabitim selima duž granice Srbije i Crne Gore. Samo bog zna kako preživljavaju i opstaju, slično je i u celoj Raškoj oblasti, na severu Kosova i na severu Crne Gore, Vukola i Vučeta su samo kap u moru, imali su sreće prošle godine, prošla zima bila im je jedna od najlakših, sad su stalni štićenici Humanitarnog mosta „Vesti“ i fondacije „Ljudske sudbine“, nadam se da će im dijaspora ponovo pomoći. Reč je o starim, bolesnim i skromnim ljudima koji zaslužuju svaku pomoć – ističe humanitarac i naš saradnik Hido Muratović uz još jedan apel humanim ljudima širom sveta, posebno poreklom s ovih prostora, da ne zaborave sirotinju i bolesne u rodnom kraju.
Granica otežava život
Nakon što je Crna Gora postala suverena država, granica je otežala život stanovnicima brojnih pograničnih sela u sjeničkoj opštini, pa i žiteljima sela Blato. Ranije su do prodavnice stizali za deset minuta, a sada su potrebni sati, lekar im je bio nadohvat ruke, sada kilometrima udaljen, svaki prelazak državne granice mimo zvaničnog graničnog prelaza, udaljenog i po 30 kilometara, je ozbiljan prekršaj.
