Količina toplote koju Zemlja zadržava dostigla je rekordne nivoe u 2025. godini, a strahuje se da će posledice takvog zagrevanja trajati hiljadama godina, upozorio je UN u ponedeljak.
Jedanaest najtoplijih godina ikada zabeleženih bilo je između 2015. i 2025, potvrdila je agencija Ujedinjenih nacija za vreme i klimu (WMO) u svom godišnjem izveštaju o stanju globalne klime.
Prošla godina bila je druga ili treća najtoplija godina u istoriji merenja, sa oko 1,43 stepena Celzijusa iznad proseka iz perioda 1850–1900, saopštila je Svetska meteorološka organizacija.
„Globalna klima je u vanrednom stanju. Planeta Zemlja prelazi granice izdržljivosti. Svaki ključni klimatski pokazatelj treperi crveno“, rekao je generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš.
„Čovečanstvo je upravo preživelo 11 najtoplijih godina u istoriji. Kada se istorija ponovi 11 puta, to više nije slučajnost. To je poziv na delovanje“, rekao je.
Po prvi put, izveštaj WMO-a o klimi uključuje energetsku neravnotežu planete: brzinu kojom energija ulazi i izlazi iz Zemljinog sistema.
U stabilnoj klimi, dolazna energija od Sunca približno je jednaka količini odlazne energije, navela je agencija sa sedištem u Ženevi.
Međutim, povećanje koncentracija gasova sa efektom staklene bašte koji zadržavaju toplotu — ugljen-dioksida, metana i azot-oksida — „na njihov najviši nivo u najmanje 800.000 godina“ „poremetilo je ovu ravnotežu“, upozorava WMO.
„Energetska neravnoteža Zemlje povećala se od početka merenja 1960. godine, posebno u poslednjih 20 godina. Dostigla je novi vrhunac 2025. godine“, navodi se.
Čelnica WMO-a Celeste Saulo rekla je da je naučni napredak poboljšao razumevanje energetske neravnoteže i njenih posledica po klimu. „Ljudske aktivnosti sve više narušavaju prirodnu ravnotežu i živećemo sa tim posledicama stotinama i hiljadama godina“, rekla je.
Više od 91 odsto viška toplote skladišti se u okeanima.
„Sadržaj toplote okeana dostigao je novi rekordni nivo 2025. godine, a stopa zagrevanja se više nego udvostručila u periodu od 1960. do 2005. i do 2025. godine“, navodi WMO.
Zagrevanje okeana ima dalekosežne posledice, poput degradacije morskih ekosistema, gubitka biodiverziteta i smanjene sposobnosti okeana da apsorbuje ugljenik, navodi agencija.
„Podstiče tropske i suptropske oluje i pogoršava kontinuirani gubitak morskog leda u polarnim regionima“, navodi se.
Ledeni pokrivači Antarktika i Grenlanda izgubili su značajnu masu, a prosečna godišnja površina arktičkog morskog leda u 2025. bila je najniža ili druga najniža ikada zabeležena u satelitskoj eri.
Prošle godine, globalni srednji nivo mora bio je oko 11 centimetara viši nego kada su satelitska merenja počela 1993. godine.
Predviđa se da će se zagrevanje okeana i porast nivoa mora nastaviti vekovima.
Naučnik iz WMO-a Džon Kenedi rekao je da je globalno vreme i dalje pod uticajem La Nine, prirodnog klimatskog fenomena koji hladi površinske temperature u centralnom i istočnom ekvatorijalnom Pacifiku. On donosi promene u vetrovima, pritisku i obrascima padavina.
Uslovi osciliraju između La Nine i njenog suprotnog zagrevanja — El Ninja, uz neutralne faze između. Najtoplija godina u istoriji merenja, 2024, bila je oko 1,55°C iznad proseka iz 1850–1900 i započela je sa snažnim El Ninjom.
Prognoze ukazuju na neutralne uslove do sredine 2026. godine, sa mogućim razvojem El Ninja pre kraja godine, rekao je Kenedi.
Ako se to desi, „onda ćemo verovatno ponovo videti povišene temperature 2027. godine“, rekao je na konferenciji za novinare.
Zamenica generalnog sekretara Svetske meteorološke organizacije Ko Beret rekla je da su izgledi „mračna slika“.
Navela je da WMO pruža dokaze u nadi da će informacije „podstaći ljude na akciju“.
Ali „ne može se poreći“ da „ovi pokazatelji idu u pravcu koji ne daje mnogo nade“, rekla je.
S obzirom na rat na Bliskom istoku i rast cena goriva, Gutereš je poručio da svet treba da posluša ovaj alarm.
„U ovom dobu rata, klimatski stres takođe otkriva još jednu istinu: naša zavisnost od fosilnih goriva destabilizuje i klimu i globalnu bezbednost“, rekao je.
„Današnji izveštaj trebalo bi da dođe sa upozorenjem: klimatski haos se ubrzava, a odlaganje je smrtonosno“, zaključio je.
