Astronomi su identifikovali planetu koja se sastoji od rastopljene lave, što ukazuje na postojanje potpuno nove kategorije tečnih planeta.
Udaljeni svet, poznat kao L98-59d, otprilike je 1,6 puta veći od Zemlje i kruži oko male crvene zvezde udaljene 35 svetlosnih godina. Iako se isprva smatralo da bi planeta mogla imati dubok okean tečne vode, najnovija analiza sugeriše da bi se mogla temeljno razlikovati od svega do sada viđenog, piše The Guardian.
„Cela planeta je zapravo u kašastom, rastopljenom stanju“, rekao je dr Harison Nikols, astrofizičar sa Univerziteta u Oksfordu.
Površinske temperature dosezale bi vrtoglavih 1900°C, a ogromni talasi verovatno bi se prelivali preko okeana magme, podstaknuti plimnim silama susednih planeta. Uslove bi zaokruživao prodoran smrad pokvarenih jaja zbog atmosfere bogate sumporovodikom. Takvo okruženje se ne smatra pogodnim za održavanje života.
„Kad bi postojali vanzemaljci koji mogu da žive u lavi, to bi bilo neverovatno, ali ne mislim da je verovatno da je nastanjiva“, rekao je Nikols.
Planete izvan našeg Sunčevog sistema predaleko su da bi se fotografisale ili dosegle robotskim letelicama. Donedavno su astronomi mogli samo grubo proceniti njihovu veličinu, gustinu i temperaturu prateći njihove siluete dok prolaze ispred matične zvezde. Međutim, svemirski teleskop Džejms Veb dovoljno je moćan da izmeri zvezdanu svetlost koja se filtrira kroz atmosferu planete i tako očita prisutne gasove.
Ranija posmatranja otkrila su da L98-59d ima atmosferu bogatu sumporom, što se nije uklapalo u sliku stena ili vodenog sveta – dve uobičajene kategorije u koje bi se planeta njene veličine inače svrstala. Nijedan od ta dva tipa planeta ne bi mogao da zadrži sumpornu atmosferu tokom gotovo 5 milijardi godina, koliko planeta postoji.
Koristeći napredne računarske simulacije, najnovije istraživanje rekonstruisalo je istoriju planete od perioda neposredno nakon njenog rođenja do danas. Rezultati ukazuju da L98-59d ima globalni okean magme koji se proteže hiljadama kilometara ispod površine, a moguće i rastopljeno jezgro.
„Ovu planetu možete objasniti jedino ako ima taj duboki okean magme u unutrašnjosti“, rekao je Nikols.
Otkrića, koja impliciraju da bi rastopljene planete mogle da budu prilično česte, sugerišu da bi astronomi trebalo da budu oprezniji pri označavanju egzoplaneta kao potencijalno nastanjivih.
„Neke planete u takozvanoj nastanjivoj zoni možda uopšte nisu nastanjivie, već bi mogle da budu upravo ove rastopljene planete“, rekao je Nikols.
„Iako je malo verovatno da ovaj rastopljeni planet podržava život, on odražava veliku raznolikost svetova koji postoje izvan Sunčevog sistema. Možemo se zapitati koje druge vrste planeta tek čekaju da budu otkrivene?“
Dr Džo Barstou, planetarna naučnica sa Otvorenog univerziteta koja je učestvovala u posmatranjima planete L98-59d teleskopom Džejms Veb, rekla je da najnoviji rad pruža ubedljivo objašnjenje.
„Raspravljali smo o tome da bi ovo mogao biti egzoplanet koji podseća na Jupiterov mesec Io, sa mnogo vulkana izazvanih plimnim zagrevanjem“, izjavila je.
